Podgrađe – nova šansa!

Nova regulacija odnosa privatno – javno u tranzicionim društvima se ogleda i kroz upotrebu javnog gradskog prostora. Komercijalizacijom javnog prostora, granica javnog se progresivno povlači u korist privatnog sektora kako bi se obezbedile „lukrativnije namene i otvorila nova radna mesta“. U zonama graditeljskog nasleđa javni prostori su istovremeno i najvrednije javno kulturno dobro i najprivlačniji komericijalni resurs za razvoj industrija zabave i noćne ekonomije, zbog čega je spektar zainteresovanih aktera znatno širi.

Jednoznačnost u alokaciji javnog prostora kao javnog dobra u premaloj pešačkoj zoni starog gradskog jezgra Novog Sada, dominantni je proces poslednjih godina. Kulise istorijskih i stilskih objekata, bez obzira da li su obnovljene, zapuštene ili naružene reklamnim „ukrasima“, poželjno su okruženje za različite delatnosti, a njihov mali broj nije dovoljan za sve zainteresovane aktere naraslog grada. „Privlačnost“ ove zone je uglavnom bazirana na modelu kombinacije noćnih klubova/kafića/lokala brze hrane koji letnjim baštama otežavaju dopunska tumačenja, druge namene i slobodne komunikacije. Iako je veliki deo prostora privatizovan, pretežno za ugostiteljstvo, postoje povremene aktivnosti različitog kulturnog spektra, od malih sajmova (vinarstva, meda, knjiga, lokalnih zanata…) do festivala, koncerata i drugih aktivnosti karakterističnih za tradicije evropskih gradova. Nema sumnje da je kulturno-istorijska i arhitektonska vrednost jezgra Novog Sada privlačna za različite aktere čije potrebe, na neki način, balansiraju nadležne gradske institucije. Ipak, nasuprot trudu, ugostiteljstvo svojom skromnom kulturnom i duhovnom ponudom, preuzima primat, a korišćenje prostora za druge aktivnosti postaje otežano ili nemoguće.

Jedan deo Novog Sada, bogatog i vrednog materijalnog i nematerijalnog nasleđa, u tom smislu je ostao nedirnut i (na sreću) zaboravljen. Petrovaradinska tvrđava, a posebno Podgrađe su u mentalnoj mapi Novosađana nešto daleko, visoko i nesavladivo. Dodatna neatraktivnost Podgrađa je i njegova funkcija prometnog saobraćajnog koridora, okruženje devastiranih objekata i javnih prostora. Ipak, vrednost ovog neiskorišćenog kulturnog i prostornog resursa Novog Sada i Petrovaradinske tvrđave je nesumnjiva. Javni prostor je, za sada, neupotrebljiv u glavnoj Beogradskoj ulici zbog intenzivnog saobraćaja (zagađenje vazduha, buka, nedostatka prostora) i delimično blokiran parkinzima u Štrosmajerovoj i Ulici prote Mihaldžića, ali u celini, Podgrađe ima nesporan potencijal za reanimaciju, uz obnovu fasada i javnih prostora, infrastrukture i dobar menadžment saobraćaja. Uz ovakav pristup, imali bismo priliku da organizujemo i kvalitetno usmeravamo aktivnosti, tražeći balans između kulture i zabave, komercijalnog i nekomercijalnog, protežirajući javni interes i konstatnu brigu za jednaku dostupnost prostornog resursa u vrednom kulturno-istorijskom okruženju Podgrađa. Ovaj cilj se postiže partnerstvom i saradnjom sa relevantnim akterima preko poznatih modela uspostavljenih u inostranoj praksi.

Ako se pešačka zona novosadskog gradskog jezgra profilisala isključivo kao ugostiteljska i komercijalna, nekoliko ulica Podgrađa mogu biti novi poligon za ravnopravniju podelu među zainteresovanim akterima, reartikulaciju vrednosti gradske zajednice, ali i za obogaćivanje i decentralizaciju kulturne i zabavne ponude Novog Sada. Osmišljavanje konkretnog modela za Novi Sad i Petrovaradinsku tvrđavu i obezbeđenje njegove dugoročne primene, bio bi jedan od najboljih doprinosa izgradnji Novog Sada kao prestonice kulture.

Ovaj post je takodje dostupan na EN.

Ovaj post je takodje dostupan na EN.

Pokrovitelji festivala

Medijska podrška

Oblakoder logo_Kruzni_PLAVA

Prijatelji festivala

Partneri

Loft