Šta posetiti

Kultura

Šezdesetih godina XIX veka u Novom Sadu se intezivira kulturna aktivnost građana. To je bilo vreme kada su u Novom Sadu živeli i stvarali umetnici poput Jovana Jovanovića Zmaja, Đure Jakšića,  Laze Kostića; kada je osnovano prvo profesionalno srpsko pozorište; kada je u Novi Sad preseljena Matica Srpska, najstarija književna i naučna srpska institucija, po uzoru na koju su osnovane i slične institucije u Češkoj, Bugarskoj… Upravo u to vreme Novi Sad dobija počasni naziv Srpska Atina.

Savremeni Novi Sad, kao evropski grad, nastavlja tu kulturnu tradiciju. Institucije koje su tada osnovane i dalje postoje, ali je kulturni sadržaj obogaćen novim sadržajima prilagođenim potrebama 21. veka. Nekadašnja kulturna prestonica Srba u Austrougarskoj, postaje otvoren, festivalski grad, u kojem je kultura dostupna svima.

Urbana kultura

U Novom Sadu 21. veka razvija se i urbana kultura mladih. Posebno se izdvaja Kineska četvrt, kvart grada sa napuštenim magacinskim i drugim prostorima u koje su se uselili Studentski kulturni centar i druge kulturne institucije mladih. Ovi veliki prostori pogodni su za izložbenu, klupsku i koncertnu namenu. Među mladim Novosađanima najpopularniji su klubovi “Fabrika“ i “Quarter“.

Drugi značajan centar urbane kulture novog Sada je Omladinski centar CK 13, poznat i pod jednostavnim nazivom Crna kuća. CK13 je alternativni i edukativni prostor namenjen podsticaju i razvoju društvenog angažmana i političkog aktivizma mladih. Ovaj centar osnovale su tri nevladine organizacije sa zajedničkim ciljem da kroz različite metode transdisciplinarnosti i umrežavanja, stvore otvoren prostor namenjen javnim diskusijama, istraživačkim projektima, nezavisnom izdavaštvu, koncertima, radionicama i predavanjima.

Znamenitosti

Staro gradsko jezgro Novog Sada je relativno male površine i pripada tipičnoj srednjeevropskoj mešavini različitih arhitektonski stilova od baroka do danas. Staro jezgro čine Zmaj Jovina ulica sa centralnim Trgom slobode. Objekti su najčešće prizemni ili jednospratni, od kojih je najstarija kuća “Kod Belog lava” na uglu Zmaj Jovine i Dunavske, sagrađena 1721. godine.

Ipak, najvažniji kulturno-istorijski i arhitektonski kompleks je Petrovaradinska tvrđava, iz 18. veka, na suprotnoj strani Dunava, koja je uz Dunav najvažnije turističko obeležja Novog Sada. Poznata je po izvanrednom sistemu podzemnih vojnih galerija dugih 16 km i Sahat tornju koji obrnuto pokazuje vreme. Poslednjih 15 godna tvrđava je postala poznata celom svetu kao mesto na kom se održava poznati festival popularne muzike Exit.

turističke atrakcije

Izleti

Fruška gora

Iako nije naročito visoka (prosečna visina je oko 500 mnv), pa je mnogi ne bi ni nazvali planinom, planina Fruška gora je omiljeno izletište Novosađana. Proteže se u dužini od 80 km jugoistočnim delovima Panonske nizije. Najviši vrh joj je Crveni čot (539 m).

Dvadeset hiljada hektara Fruške gore je 1960. stavljeno pod zaštitu države i proglašeno Nacionalnim parkom, i to prvim u tadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji. Nacionalni park Fruška gora čine jedinstveni pejzaži, geološke i geomorfološke celine, retke biljne i životinjske vrste…

Fruška gora je takođe poznata i kao Druga Sveta gora. Na relativno maloj površini fruškogorskog uzvišenja, nalazi se 18 aktivnih srpskih pravoslavnih manastira, a poznato je da ih je u prošlosti bilo oko 30. Ovi manastiri su vredni kulturno-istorijski spomenici, koji čuvaju uspomenu na srpsku baroknu umetnost 18. veka.

Fruška gora je takođe poznata vinska regija. Njene blage padine pogodne su za gajenje raznih sorti grožđa, kao što je: italijanski rizling, rajnski rizling, merlot, cabernet, souvignon, portoguizer… Vinogradi na Fruškoj gori datiraju još iz Rimskog perioda (drugi vek naše ere). Poznati vinski centri su Sremski Karlovci, Irig, Šid.

fruskac.net

Sremski Karlovci

Sremski Karlovci, poznati i kao centar srpske duhovnosti, su malo, ali istorijski veoma značajno mesto. Karlovci su muzej-grad, smešten na obroncima Fruške gore, a od Novog Sada udaljen svega 11 km.

Kada posetite Karlovce, imaćete utisak da je vreme stalo. Svaka zgrada koja čini Trg Branka Radičevića podseća na bogatu baroknu i neoklasicističku istoriju ovog mesta. U 18. i 19. veku, Karlovci su bili crkveni, kulturni i prosvetni centar Srba na teritoriji Habzburške monarhije. Tu je osnovana Karlovačka mitropolija, prva srpska gimnazija, prva srpska bogoslovija, potpisan Karlovački mir, prvi mirovni sporazum vođen za okruglim stolom…

Karlovci su i značajan vinski centar. U 18. i 19. veku, karlovačka vina su se pila na svim većim evropskim dvorovima, izvozila čak u Njujork, a posebno dezertno vino bermet locirano je i na vinskoj karti Titanika.

Salaši

Ako želite da osetite pravi duh Vojvodine, salaši su nezaobilazna destinacija. Salaši su tradicionalna vojvođanska gazdinstva sa ekonomskim zgradama, štalama i obradivom površinom. Pored salaša obično su se nalazili vinogradi i voćnjaci. Prvobitno su salaši bili staništa stočara, a kasnije ratara. Do Prvog svetskog rata, samo u okolini Subotice bilo je 11.000 salaša. Posle Drugog svetskog rata i nacionalizacije zemljišta, većina salaša je izgubila vlasnike i prepuštena zubu vremena. I verovatno bi to tako i ostalo, da neki preduzimljivi privatnici nisu prepoznali turistički potencijal salaša.

Danas na teritoriji Vojvodine ima oko 30 salaša koji funkcionišu kao ugostiteljski objekti sa autentičnim seoskim ambijentom. Gosti spavaju na krevetima od izrezbarenog drveta, na uštirkanoj beloj posteljini, jedu domaću hranu sa istog salaša, piju domaće vino uz dobro poznate zvuke tamburice.

Konferencije

 #Book Talk 2016.

Druga po redu književna konferencija okupiće najpoznatije kniževnike i izdavače iz regiona. 

Ove godine 1. i 2. septembra Novi Sad će po drugi put biti domaćin najpriznatijim imenima iz sveta književnosti i izdavaštva. U prostorijama Spomen-zbirke Pavla Beljanskog 1. septembra od 19 sati održaće se prva panel diskusija i svečani koktel, a 2. septembra će se održati 10 panel diskusija u dva paralelna programa.

Kao i prošle godine konferenciji će prethoditi akcija „Nedelja knjige„, od 29. avgusta do 2. septembra u sklopu koje će svi putnici u gradskom prevozu u Novom Sada koje naši volonteri zateknu da čitaju knjigu dobiti knjigu na poklon. Poklon knjige obezbedili su izdavači, partneri konferencije.

Po prvi put u sklopu konferencije održaće se Walk & Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom! Učesnici konferencije imaće prilike da se druže sa svojim omiljenim piscima tokom „Walk & Talk“ aktivacije. Šetnja Novim Sadom uz kafu i kolače u „Teatru“. Pišite sa kim želite da se družite na WalkTalk@color.rs i saznajte termin šetnje. Broj učesnika po grupi je ograničen na 8.

Na ovogodišnjoj „Book Talk“ konferenciji svi prisutni imaće priliku da čuju i upoznaju Svetlanu Slapšak, Borku Tomović, Isidoru Bjelicu, Lazara Džamića, Teofila Pančića, Duška Ljuštinu, Ante Tomića, Aleksandra Gatalicu, Jelenu Bačić Alimpić, Ivana Ivanjija, Ljubivoja Ršumovića i mnoge druge.

Način prijave i kompletan program pogledajte na  linku:  http://www.color.rs/booktalk2016/