Prvi dan festivala obeležile zlatne dvadesete
19. Festival uličnih svirača – Gradić fest otvoren je sinoć tradicionalnom povorkom građana i učesnika. Vesela povorka je krenula u 20 časova od Trga slobode preko mosta “Varadinska duga” do Gradića predvođena fantastičnim Tinto Brass Street Band-om, novosadskim plesačicama i plesačima iz plesnih škola Foxy, Play Dance i Studio 5, kao i belim oldtajmerom “Sunbeam Talbot” iz 1939. godine.
Zagrejanu publiku dočekao je na glavnoj bini hot jazz temama veliki Belgrade Dixieland Orchestra. Kako je prvo veče festivala obeležila zlatna era 20-ih godina 20. veka u publici smo mogli videti čarlston dres kod – crne haljine, leptir mašne, trake za kosu sa perom, šešire sa obaveznim aksesoarom.
Više stotina građana bilo je okupljeno na Trgu slobode nešto pre pola osam. Mališani iz Italije, Portugalije i Srbije u zajedničkom ansamblu “Pinocchio joins the orchestra in the STREET” koji je okupio i uvežbao Aleksandar Carić dobovali su u svoje doboše dopunjene duvačkom sekcijom, tamburama, zvečkama kao i originalnim instrumentima, pravljenim od recikliranih, odbačenih materijala. Potom su se pridružili momci i devojke iz benda Bruital koji su evocirali srednjovekovne trubadure sa moćnim ritmovima i elektronikom.
Zvezde prve večeri festivala, Belgrade Dixieland Orchestra pokazali su zašto je osim savršene usviranosti za swing, charleston, dixieland sastav važan i scenski nastup, kostim, scenografija bine. Svojim profesionalnim i istovremeno nonšalantnim šikom publiku su potpuno uneli u sam zenit zabave sa početka 20. veka koja, uverićemo se, od svog sjaja ništa nije izgubila ni danas. Nemi filmovi koji su se prikazivali tokom nastupa sa purnjajućim lokomotivama, masovkama osmišljenih mizanscena i slepstik komičnim situacijama dobili su odgovarajući saundtrek na kvalitetnom razglasu.
Vladimir Racković, osnivač ovog unikatnog sastava osim bendža ume i sa publikom te je između pesama otkrivao kontekst u kojem je nastajala muzika koju sviraju. Aleksandra Bjelić je sa lakoćom pevala hitove stare 100 godina među kojima i temu iz Mapet Šou-a.
Na bini kod Beogradske kapije je potom nastupio svetski muzičar i internetska zvezda Adam Ben Ezra, koji je čuven po tome što je kontrabas, tradicionalno u orkestrima periferni instrument doveo u prvi plan, slažući slojeve džez, world i rok muzike. Svojim majstorstvom u perkusionom tretiranju instrumenta i dobro osmišljenom harmonijskom progresijom ovih dubokih tonova potpuno je opravdao očekivanja publike.
Na nešto manjoj bini u Štrosmajerovoj ulici publiku je zabavljala izraelska grupa Karasorchestra. Svojim potentnim ritmovima i folk bliskoistočnim temama provozali su nas kroz čari mediteranskog iskustva. Na istoj bini nastupila je saksofonistkinja Katarina Stojkov koja je stilizovano obučena izvlačila duge, uvijajuće tonove sa svom harizmom koju nosi.
Na Silent Cinema kutku imali smo priliku da pogledamo, retke animirane filmove iz Sovjetskog Saveza koji su imali izuzetno ubedljiv crtež sa ogromnim dramskim nabojem koji po strukturi i u 21. veku izgledaju sasvim savremeno.
Na ovogodišnjem festivalu mogla se primetiti izuzetno bogata gurmanska ponuda kao i zaista veliki izbor zanatskih piva, malih domaćih pivarija, kao i domaća vina sa Fruške gore.
Osim vrlo bogatog muzičkog programa, ovogodišnji Festival uličnih svirača će u svojoj ponudi imati pozorišne predstave, plesna izvođenja, neme filmove i performanse.
Drugi dan festivala na Velikoj bini nas očekuju nastupi benda Autopark, Artan Lili i Žagar, dok će na maloj bini nastupiti sjajni rumunski sastav Mendel Collecive. Kompletan program i satnicu možete pogledati na našem sajtu.