Šou koji pomera granice otvoriće ovogodišnji Gradić fest, ispred Beogradske kapije, u četvrtak 30. avgusta tačno u 21 čas. Koncertni klavir koji lebdi šest metara iznad pozornice omogućava ovom inovativnom umetniku da dok traje predstava i sam bude prava zvezda, koja sija visoko na nebu…
Pijanista i kompozitor iz srca Katalonije, jedinstven je umetnik koji traga za inspiracijom negde između muzike, pozorišta, plesa, bioskopa i drugih umetnosti, i tvorac je osobenog i prepoznatljivog scenskog izraza. Njegov šou je pravo osveženje i veliko iznenađenje, koje balansira emocijama publike poetskim pristupom svirci uz pomoć poezije, humora i vizuelnih efekata. „Flota Dos“ je predstava koja ostavlja nedoumicu, da li je to na nebu oblak u obliku klavira, lutkarsko pozorište ili kaleidoskop, ili je njegova muzika jednostavno drugačija od drugih, jer postaje – vidljiva. Dok svira na svom nebeskom instrumentu, poklopac klavira postaje bioskopsko platno za projekciju filma u čijoj izvedbi učestvuje i sam Moreno, kao glumac, performer i vrhunski šoumen. Događaj koji će obeležiti ovu sezonu Gradić festa svakako ne treba propustiti…
Bandakadabra (Torino/Italija)
Kad god dođu Italijani, u Gradiću nastane veselje! Ovaj savremeni hodajući orkestar limenih duvača, pojačan bubnjarskom baterijom, uspešno sjedinjuje neiskvarenu energiju ulice sa dugom tradicijom upeglanosti velikih trubačkih sastava.
„Urbana fanfara“, kako su ih nazvali presrećni obožavaoci, nastala je u industrijskom i sportskom centru severnog dela „Čizme“, razvijajući se kroz eksperimente sa različitim muzičkim pravcima. Ta šarenolikost, u rasponu od uličnog benda nalik na raspojasane balkanske limene bande, preko rokstedi i ska zvuka, do varijacija na temu savremenog dram en bejsa, i danas je primetna kroz raznovrstan repertoar ove superzabavne družine. Posebnu čar njihovim nastupima, na ulicama ili pozornici, daje interakcija sa publikom, koju vešto uvlače u svoje komične skečeve, pozorišne improvizacije i razuzdani ples, sa puno ironičnih komentara na svet i okolinu. Od samog starta su gotovo non-stop u pokretu, a nakon debi albuma Entomology, na neprekidnoj su turneji širom sveta. U Podgrađu će predvoditi svečanu povorku na dan otvaranja Gradić festa, a zatim i ostati do kraja.
Mark Di Giuseppe (SAD/Italija)
Trashman Blues ili legendarni Straniero, neki su od nadimaka velike atrakcije brojnih buskers festivala širom sveta, od Evrope i Bliskog Istoka do dalekih velegrada Azije. One man band ili čovek orkestar najkraći je opis hodajuće instalacije desetine instrumenata, koje u isto vreme pokreću samo jedno muzičarsko srce i vešte ruke ovog majstora.
Rođen u Čikagu, trenutno baziran u Italiji, od 1986. uspešno gradi sopstveni izraz u okviru zadate forme uobičajene za smotre uličnog sviranja na bilo kojoj tački planete. Mark neguje repertoar pun klasika bluza, soula, džeza i rokenrola, poput numera Džona Li Hukera, Reja Čarlsa, Čaka Berija, Litl ričarda, Hendriksa, Cepelina i Stonsa. Svemu tome on daje čar internacionaizma, pun uticaja raznih kultura u kojima je boravio, pa pored engleskog i italijanskog jezika, često peva i na španskom, portugalskom, švedskom, ruskom, japanskom i romskom jeziku. Posebnu notu njegovom programu daju i originalni instrumenti, koje sam pravi na bazi postojećih uz pomoć recikliranih materijala. Glavno „oružje“ mu je dvovrata gitara, uz koju koristi još nekolicinu manjih, uz mandolinu, ukulele, brojne duvaljke i zvečke, dok na leđima nosi improvizovani bubanj. Njegova moć adaptacije je ogromna, pa je realno očekivanje da se, barem tokom tri dana Gradić festa, u potpunosti stopi sa baroknim ambijentom podno Ptrovaradinske tvrđave.
Pinocchio joins the orchestra in the S.TR.E.E.T (Portugalija/Italija/Belgija/Srbija)
Veliki međunarodni projekat predstavlja susret različitih metoda stvaranja, učenja i primene muzike. Mladi muzičari iz Portugalije, Italije i Srbije su i stvaraoci i izvođači ciklusa originalnih kompozicija koje kao inspiraciju uzimaju čuvenu priču o drvenom lutku Pinokiju.
Kompozicije su nastajale u toku kreativnih radionica, u interakciji između studenata i profesora muzike. Na pozornici će se, nalik na simfoničare, ali u duhu ulične umetnosti, pojaviti 40 učesnika hora i orkestra veoma raznovrsnih konvencionalnih, ali i originalnih instrumenata, pravljenih od recikliranih odbačenih materijala. Muzika koja nastaje u okviru ovog projekta bazira se na elementima dečije pesme kombinovane sa klasičnom i etno muzikom. Izvedbom će dirigovati Aleksandar Carić Car, a pozadinu stejdža će ukrasiti skulpture od kojih neke takođe nastaju na licu mesta. Partneri koji čine ovaj projekat su Orquestra Criativa SMF iz Portugalije, Una rete per la musica i Fondazione Nazionale „Carlo Collodi“ iz Italije, Open Street iz Belgije i Music Art Project iz Srbija. Projekat „Pinocchio joins the orchestra in the S.TR.E.E.T“ je deo programa Erasmus+ u nadležnosti Evropske Unije.
Sol Cinema (Velika Britanija)
Volite bioskop, ali su vam dosadili gužva, žamor i loši filmovi? Evo rešenja: najmanja kino sala na svetu, sa samo osam mesta, može biti pravi način da provedete ugodno veče uz probranu selekciju kratkog metra…
Sol cinema je jedinstven bioskop: kamp kućica na solarni pogon, sa dolbi suraund sistemom, nudi poseban ugođaj privatne filmske projekcije sa probranim društvom, uz kokice i piće, i malo dodatnog glamura u vidu crvenog tepiha na ulazu i uniformisane razvodnike. Uobičajeno smešten u Južnom Velsu, ovaj kamper/bioskop po potrebi sa lakoćom menja lokacije i obilazi festivale i slične događaje širom britanskog ostrva, Evrope, pa i Sveta. Tako će se dokotrljati i do Podgrađa Petrovaradinske tvrđave, gde će za ljubitelje sedme umetnosti biti postavljen kod Beogradske kapije sva tri dana festivala, sa projekcijama od 19 i 22 časa.
Zeroelectrodrum (Italija)
Čista elektronska muzika ili drugim rečima – tehno, ali bez i jednog elektronskog instrumenta, poslastica je koja u Gradić stiže iz Italije. Ovaj samosvestan umetnik ne traži mnogo, samo malo prostora na pločniku, gde isporučuje svoj urbani zvuk perkusija, kao stvoren za uličnu žurku uz ludi ples.
Zeroelektrodrum je maskiran, ali i prepoznatljiv po originalnom pristupu savremenoj muzičkoj produkciji. Bez ikakve pomoći struje ili nekog drugog elektronskog pomagala, on na ulice gradova u kojima nastupa donosi elektrifikaciju u vidu svojih neobičnih cevi, metalnih ploča i drugih rukotvorina od recikliranih materijala, koje pretvara u perkusije i na njima svira pakleno dobro. Misteriozan i pomalo nedokučiv, on nam, uz dobru muziku, šalje i univerzalnu ekološku poruku za 21. vek: od odbačenih stvari sa deponije do čiste umetnosti – kratak je put.
Moses Concas (Kaljari/Italija)
Veliki majstor usne harmonike, uz vrhunsko vladanje harmonijom, uobičajen pristup ovom omiljenom instrumentu bluzera obogatio je i bitboks stilom vladanja ritmom. Na taj način je svoj ulični šou pretvorio u pravu eksploziju dobre zabave, koju je nemoguće napustiti i još teže zaboraviti.
Mozes je odrastao na sunčanoj Sardiniji, u muzičkoj porodici, u kojoj je baka imala glavni uticaj na njegov muzički razvoj. Susret sa hip-hop muzikom delovao je na njega prosvetljujuće, pa je svom matičnom instrumentu od tada prilazio na sasvim drugačiji, moderniji način. Bogato iskustvo uličnog nastupanja krunisao je uspešnom sezonom na ulicama Londona, a vrhunac karijere bila mu je pobeda u šou programu „Italija ima talenat“ 2016. Od tada je njegov program „Čudesna harmonika“ bio gost preko 80 festivala muzike i ulične umetnosti širom sveta.
The Wackids (Bordo/Francuska)
Helou Kiti bubnjevi, mini-klavijature šarenih dirki i set dečijih gitara, igračke su trojice večitih dečaka zarobljenih u telima ljutih rokera. Blowmaster, Bongostar i Speedfinger sviraju top hitove epohe roka, u fantastičnoj predstavi za sve uzraste od 6 do 666 godina…
Potpuno predana čarima rokenrola kao najbolje zabave za sve uzraste na svetu, ova fantastična trojka beskompromisno rabi klasična dela svih epoha, u rasponu od Dip parpl i Led cepelin, preko AC/DC i Kvin, do Nirvane i Aerosmita. Zvuk dečijih instrumenata u suštini daje sasvim novu, duhovitu i maštovitu dimenziju njihovim izvedbama, a hitovi ostaju hitovi koji se pevaju horski i punog srca. Njihova velika svetska turneja „Stadium Tour“, koja traje od 2015. već je obuhvatil preko 400 koncerata, a sada je došao red i na Podgrađe. Deco, mame/tate, rokeri svih generacija – dobro se pripremite za šou koji se ne propušta!
Gradić bioskop
Filmske projekcije su tradicionalni deo programa Festivala uličnih svirača od kada se preselio u Podgrađe Petrovaradinske tvrđave. Stoga će za posetioce Gradić festa ove godine biti otvoren bioskop pod vedrim nebom, na mestu gde se nekada naplaćivala malta za prelazak preko mosta, nadomak bivše vojničke kafane u Petrovaradinu.
U okviru Gradić bioskopa biće prikazana nova filmska ostvarenja različitih žanrova, kao što su višestruko nagrađen dokumentarac Mile Turajlić “Druga strana svega”, debitantski igrani film Koste Ristića “Banditi u potrazi za mamom”, atipičan film za naše područje, estetski sličan Žan Pjer Ženeovim filmovima s kraja devedesetih, “O bubicama i herojima” u režiji Petra Pušića, kao i izrazito hrabar dugometražni igrani debi mladog hrvatskog autora Igora Bezinovića “Kratki izlet”, kao uspela spona dokumentarca i magijskog realizma. Osim dugometražnih filmova, u selekciji se nalazi i dokumentarac o Podgrađu i simbolu našeg grada – Petrovaradinskoj tvrđavi, u režiji Szilarda Antala i Dragana Stojmenovića “Fenomen Tvrđava”, kao i muzički dokumentarac o Žikici Simiću “Gubitnici su dosadni” u režiji Olivere Miletić i Vojina Ivkova.
Ulaz na sve projekcije Gradić bioskopa će, kao i na sve ostale programe Festivala uličnih svirača, i ove godine biti – besplatan.
Ulični crtači
Studentski kulturni centar (SKC) Novi Sad i kreativna radionica “Bunker” nude deo programa pod nazivom „Ulični crtači“, kojim žele da promovišu crtanje, ilustraciju, karikaturu i strip, za sve učesnike kojima je kreativnost bliska i imaju smelosti da svoj rad podele sa drugima. Na njihovom punktu u okviru Gradić festa biće omogućeno crtanje i upoznavanje sa autorima i kompletnim izdanjima stripova, kao i sa pojedinim strip tablama eminentnih umetnika.
Studentski kulturni centar Novi Sad je ustanova od velikog značaja za kulturni život mladih u Novom Sadu. Programsko delovanje ove ustanove odvija se kroz književno, pozorišno, muzičko i likovno stvaralaštvo, insistiranjem na pravim umetničkim vrednostima, čime se zalažu za pravi vid obrazovanje mladih. Posebno mesto u njihovoj programskoj koncepciji pripada mladim talentima i njihovom afirmisanju. Između brojnih manifestacija u organizaciji SKC Novi Sad, koje uspešno opstaju već dugi niz godina, posebno mesto zauzima „NS strip vikend“, kao prvi festival tog tipa u Vojvodini.
Izložba “Revitalizacija Beogradske kapije”
Izložba “Revitalizacija Beogradske kapije” je projekat studenata master modula Dizajn enterijera na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Oni su izradili studiju o proširenju funkcije Beogradske kapije u Petrovaradinu, a niz predloga koji su rezultat istraživanja i projektovanja usmereni su na kulturni sadržaj koji ovaj vredan spomenik kulture može da podrži pozicijom, prostornim rešenjem i volumenom.
Prikazana rešenja predstavljaju kreativan pristup grupe mladih ljudi, njihovog entuzijazma, ali i razumevanja potreba sredine za koju projektuju. Fokus njnihovog rada tokom zimskog semestra školske 2017/2018. godine bio je deo Beogradske kapije, i to severni pešački prolaz prema Majuru. Prilikom izrade studije akcenat je stavljen na očuvanje originalnog izgleda spomenika i obaveznu reverzibilnost arhitektonskog rešenja. Uz dozvoljenu slobodu, predložena preoblikovanja prostora prolaza oslikavaju spoj starog, nasleđenog i novih tedencija oblikovanja. Izložbena postavka će, shodno temi, biti upravo i postavljena u Beogradskoj kapiji.
UGRIP (Novi Sad/Srbija)
Premijera adrenalin ture „Labyrinth“ podzemnim hodnicima Petrovaradinske tvrđave i interaktivna izložba u prostoru Beogradske kapije, deo su programa iza kojeg stoji udruženje koje se bavi kulturnim i duhovnim nasleđem Gibraltara na Dunavu. Na taj način, UGRIP se drugi put u nizu pojavljuje kao partnerska organizacija u realizaciji Gradić festa.
Od osnivanja u septembru 2015, šezdesetak članova udruženja, predvođenih Leonom Šurbanovićem, svakodnevno silaziu podzemlje petrovaradinske lepotice, otkrivajući nove detalje vezane za dugu istoriju Tvrđave i Novog Sada. Njihove aktivnosti ne svode se samo na pešačenje podzemnim hodnicima, nego i na skupljanje artefakata, legendi i malih ljudskih sudbina ispisanih na zidovima tunela. Poseban segment je njihovo nastojanje da se izbore sa gomilama otpada koje je zaostalo u podzemlju nakon brojnih prethodnih turističkih poseta, koje i danas traju i ostavljaju sličan trag.
Adrenalin tura „Labyrinth“ zamišljna je kao performans/simulacija postegzitaške avanture grupe turista koja je slučajno zarobljena u podzemnim koridorima Tvrđave. Pokušavajući da nađu izlaz, progone ih duše mrtvih ratnika kroz istoriju. Ova egzibicija će biti izvedena sva tri dana festivala, u terminu od 20 časova, uz mogućnost prisustva samo 30 ljudi, pa zainteresovani mogu da se prijave putem mejla labyrinthprijava@3dworld.rs.
Na lokaciji beogradske kapije, izložbena postavka predmeta pronađenih u podzemnim hodnicima Tvrđave, biće praćena interaktivnim uključivanjem posetilaca u tematske celine bazirane na vrstama nalaza, u rasponu od istorijski vrednih predmeta, preko zaostavštine novijih vremena, recikliranog otpadnog materijala i autentičnih fotografija sa lica mesta. I ova akcija UGRIPa će trajati sva tri dana Gradić festa.
Reflektor teatar (Beograd/Srbija)
Nezavisna omladinska pozorišna produkcija Reflektor teatar iz Beograda od 2017. sa uspehom uvodi angažovan nov i različit izraz u polje mejnstrima na teatarskoj sceni Srbije, i šire. Između aktivističkog i umetničkog, ličnog i političkog ili estetskog i edukativnog, oni povlače znak jednakosti, a predstave, kojima preispituju brojne društvene teme i mračne strane zajednice, igraju na različitim lokacijama.
Reflektor tatar se trudi da pronađe inovativna produkcijska rešenja, kao i relevantne načine za promociju svog rada. Ova trupa je zainteresovana za intenzivan razvoj publike, koju vidi kao ravnopravnog člana pozorišne zajednice. Ujedno su i ponosni na mogućnost da bez zvanične i dugoročne podrške institucija čine predstave održivim i stvaraju nove, sa ciljem da svoja znanja i veštine učine dostupnim za sve mlade ljude zainteresovane za rad u umetnosti i kulturi, kako bi stvorili novu omladinsku odgovornu scenu. Zato je njihov logo „Svetlimo u mraku“.
Reflektor teatar će u Gradiću izvesti dve hit-predstave. „Muškarčine“ su provokativni pozorišni dokumentarac na temu poimanja muškosti danas na ovim prostorima. Koncept, režiju i dramaturgiju potpisali su Milena Bogavac i Vojislav Arsić, a igraju Alek Surtov, Đorđe Živadinović Grgur, Jovan Zdravković, Marko Panajotović, Nemanja Puvača, Nikola Pavlović, Uroš Novović i Rastko Vujisić.
„Smrt fašizmu! O Ribarima i Slobodi“, je takođe dokumentarna pozorišna priča o heroju SFRJ revolucije Ivi Loli Ribaru, koja kroz paralelizam dve posleratne generacije nudi reviziju borbe protiv fašizma u doba narastajućih nacionalizama širom Evrope. Rediteljka ove predstave je ponovo Milena Bogavac, igraju Đorđe Živadinović Grgur, Nina Nešković, Strahinja Blažić, Sunčica Milanović i Nikola Živanović, a originalnu muziku napisao je Dragoljub Đuričić.
Konferencija „Upotreba baštine“
Konferencija i okrugli sto „Upotreba baštine“ biće održani 31. avgusta u Prostoru u Petrovaradinu (Beogradska 11), u sklopu Festivala uličnih svirača – Gradić festa, koji će ove godine trajati od 30. avgusta do 1. septembra u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Treća konferencija ovog tipa, u organizaciji udruženja Suburbium iz petrovaradina, koja po običaju prati program festivala od kada se preselio u Gradić, ovog puta će biti posvećena očuvanju i unapređenju kulturne baštine, u skladu sa 2018. kao Evropskom godinom kulturne baštine.
Suburbiumje udruženje koje godinama uspešno radi na ukazivanju potrebe o očuvanju devastirane barokne sredine Gradića zbog njene istorijske vrednosti, ali i potreba aktuelnog življenja u toj sredini. Konferencija i okrugli sto „Upotreba baštine“ biće održani uz deset učesnika iz Novog Sada, Beograda, Pančeva i Knjaževca, koji će izložiti svoja iskustva i istraživačku praksu, promišljanja o mestu koje kulturna baština zauzima u vrednosnom i životnom smislu struke i građana, o potrebi njenog korišćenja, o lokalnim praksama i edukaciji građana o vrednosti baštine i o muzejskoj praksi u digitalizaciji baštine.
Posebna pažnja učesnika biće posvećena Tvrđavi Bač koja je ove godine dobila nagradu Evropske Unije „Evropa Nostra“ u konkurenciji 160 projekata iz evropskih država. Među njima je bio i projekat Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Tvrđava Bač „Konzervacija i rehebilitacija Tvrđave Bač“ koji je dobio i Gran Pri. Kao primer dobre prakse biće predstavljen i projekat Muzeja Vojvodine „Rimski pozlaćeni šlemovi iz 4. veka“, u stručnoj literaturi klasifikovani kao „Šlemovi tipa Berkasovo“ koji su proletos bili u Akvileji kao deo velike izložbe „Blago i carevi – raskoš rimske Srbije“. Pored osvetljavanja pojedinih delova baštine u Novom Sadu i Petrovaradinu (Almaški kraj, Kineska četvrt, Podgrađe Petrovaradinske tvrđave), biće reči o primerima upotrebe baštine u Srbiji i drugim evropskim zemljama.
Konferencija će biti predstavljena u elektronskim i štampanim medijima i na portalu „Korzo“ za urbanu kulturu i baštinu. Koordinatorka ovog projekta je Bojana Karavidić.
Svemirko (Zagreb/Hrvatska)
Nostaslgična sint elektro rapsodija ovog umetnika idealna je za letnje šetnje i tople večeri obalom ili nekim romantičnim krajolikom kakav je Gradić. Direktno iz svemira, brodom na još neizmišljen pogon, stiže bend spreman da nas odvoji od realnosti, svojim hitovima sa albuma Vanilija i Tunguzija.
Sintetički pop u neodoljivom stilu osamdesetih, uz kvalitetan studijski rad i koncertnu perfekciju, promovisali su Svemirka u jednu od najprivlačnijih muzičkih atrakcija regionalne andergraund scene u ovom trenutku. Iza tog projekta u potpunosti stoji Marko Vuković, koji piše pesme i peva, svira različite instrumente i producira autorske radove, uz pomoć prijatelja koji upotpunjuju sagu o bendu. U prijatnoj YU pop muzici „zlatnih“ godina naših života, on pronalazi inspiraciju za savremene priče o životu i ljubavi. Mada u suštini ne zvuči nostalgično, ljubitelji te epohe će imati najviše razloga za radost, uz sve ostale posetioce Gradić festa.
Kvartet Bilitis (Novi Sad/Srbija)
(Ne)tipičan kamerni orkestar nastao je na bazi gudačkog kvarteta, s tim da prvu violinu menja flauta sa sličnim zvučnim opsegom. Njihova izvedba Gemijem ovenčane kompozicije „Different Trains“ savremenog autora Stiva Rajha, praćena video segmentom, prava je poslastica za sve ljubitelje kamerne muzike i novih izazova u umetnosti.
Kvartet Bilitis od 2014. godine čine Ksenija Bašić (flauta), Iva Stanković (violina), Ana Klem Aksentijević (viola) i Milica Svirac (violončelo), sve akademski obrazovane, nagrađivane i angažovane u najeminentnijim vojvođanskim orkestrima i pedagoškom radu. Pored dela za gudački kvartet, izvode i kompozicije originalno pisane za njihov sastav. Pošto u Srbiji ne postoji ansambl ovog tipa, čini im čast da predstavljaju neka od najpoznatijih dela kamerne muzike na nov i kreativan način, a posebno su orijentisane na muziku 20. i 21. veka.
Stiv Rajh je američki kompozitor jevrejskog porekla rođen 1936. Detinjstvo je proveo uglavnom putujući vozom na relaciji Njujork – L.A, kako bi viđao svoje razvedene roditelje. Kasnije je slušao o nekim drugim, evropskim vozovima, koji su za vreme drugog svetskog rata prevozili Jevreje u koncentracione logore, što je 1988. inspirisalo nastanak njegovog najčuvenijeg dela „Different Trains“.
Kvartet Bilitis je, birajući ovu kompoziciju, odlučio da zvučnu izvedbu upotpuni video radom, koji je potpisala grafička dizajnerka Ivana Radmanovac. Po svemu sudeći, njihov nastup u Gradiću biće idealna prilika za savršen neoklasicistički ugođaj u sredini kao stvorenoj za takve spektakle.
Ljubičice (Pančevo/Srbija)
Elektro bluz ili jednostavno – rokenrol bend, kako sebe često nazivaju, ovaj dvojac sa brojnim povremenim proširenjima uspešno spaja različite žanrove popularne muzike u jedinstven krosover najbliži definiciji – indi popa. Braća Petar i Vuk Stevanović čine srž postave u kojoj orbitiraju različiti virtuozi na potezu od Beograda, preko Hamburga, pa sve do muzičarske Meke – Berklija.
Klasično obrazovani, ovi rokeri od početka rada benda 2011. neguju isključivo autorski pristup stvaralaštvu, a do sada su objavili tri dugosvirajuće kolkecije hitova, uz prateće manje formate. Kao demo bend su ostavili bitan trag na svakom bitnijem festivalu u regionu, od Božidarca do Banjaluke, a u međuvremenu su sarađivali sa imenima kao što su Bil Dramond, Jarboli, Svi na pod, Sajsi MC, Ilija Ludvig i mnogi drugi. Autori su muzike za dugometražni film „Drugi deo“, kao i za nekoliko kratkih filmova. U Podgrađe dolaze kao duo.
Sara Renar (Zagreb/Hrvatska)
Arhitektura zvuka ove umetnice spaja eksperimentalne indi pop melodije sa elementima elektronike i teatralnosti. Nagrađivana i veoma aktivna i koncertno i studijski, ova šarmantna Zagrepčanka u Gradić dolazi sa pratećim bendom, kao jedna od vodećih nada najnovije regionalne scene, i šire.
Kantautorka nove generacije, pripadnica aktuelnog femino pokreta koji polako ali sigurno preuzima dominaciju na svebalkanskom autorskom prostoru u rok muzici, do sada je objavila čak tri albuma i jedan EP, uz pregršt pratećih singlova i video spotova. Sa preko 250 nastupa po klubovima i festivalima širom Evrope, jedna je od najzastupljenijih regionalnih umetnica na kontinentalnoj mapi koncertnih dešavanja. Osim svoje, autorske muzike, sarađuje i na projektima pozorišne trupe Montažstroj, kao i sa kolektivom SKROZ, a odnedavno je i deo pilot projekta EU za pomoć mladim muzičarima „European Music Incubator“. Master je arhitekture, ali je, srećom, život u potpunosti posvetila – muzici.
Matko Abramić (Zagreb/Hrvatska)
Pesnik piše pesme na licu mesta i nudi ih prolazniku, dok ih ulični bend koji svira u blizini odmah aranžira i izvodi na zadovoljstvo svih prisutnih. Ovo je ideja performansa kojeg će u Gradiću izvesti stari poznanik – hrvatski Matko Abramić, ovog puta uz muzičku pratnju Frana Nikolića (gitara) i Tonija Tkaleca (bubnjevi). Na taj način je njegov prošlogodišnji uspešan program „Reci mi riječ i napisat ću ti pjesmu“ prerastao u novi koncept pod nazivom „Stvaranje spoken word banda Artefakt iz poetskog performansa“.
Abramić je rođen u Čakovcu 1984, a detinjstvo je proveo u Varaždinu. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu je 2013. diplomirao kroatistiku i bohemistiku, a zatim i odradio pripravnički staž za urednika u izdavačkoj kući „Sandorf“. Piše pesme i kratke priče, koje je objavljivao u književnim zbornicima i časopisima „Zarez“ i „Vijenac“. Dobitnik je Rektorove nagrade za zbirku poezije „ono je samo olujne boje…“ iz 2007. godine. Nastupao je s varaždinskim bendom Voodoo Lizards i učestvovao u muzičko-poetskom performansu „Bicikliram, improviziram – sjajim u mraku“ s varaždinskim bendom The Mindmills na Danima performansa 2017. godine.
Moussaka (Beograd/Srbija)
Neverovatna bliskost kalifornijskog surf roka i balkanske muzičke tradicije ogleda se u izlomljenim, ali snažnim ritmovima i melodijama punim najtežih emocija i nostalgije. Spojiti ih u jedinstven žanr genijalna je ideja kreativnih muzičara koji su tako objedinili svoje korene i zov dalekih meridijana, te dokazali da i na Dunavu, Savi i Moravi može da se jaše na savršenom talasu.
Baš kao i istoimeno jelo, Musaka je bend pikantne mešavine klasičnih sastojaka i neklasičnih začina, od izvorne gitarske škole pedesetih do novokomponovane jugoslovenske estetike osamdesetih. A da Dik Dejl i Dragana Mirković nekim čudom sasvim lepo mogu da prošetaju ruku pod ruku i da to nikome ne padne teško na želudac, naprotiv, da se primetiti na bilo kom od Musakina tri dosadašnja EP izdanja. Nastao kao sajd projekat i dobro zezanje, ovaj bend je u međuvremenu prerastao u punokrvnu rok mašinu, koja se polako pali i počinje da melje, nošena sopstvenim – plimnim talasom.
Sana Garić (Beograd/Srbija)
Plesna elektronika u pozadini sugestivnog ženskog vokala, kombinacija je koja suši mora i pokreće bregove. Dokaz – domaća zvezda u usponu ovakvim stilom na prečac osvaja region, pa nakon Exita i In music festivala, ovog leta stiže i u Gradić, i to na glavnu binu u subotu uveče.
Talentovana koliko i moderna, Sana je izdanak beogradske elektro škole i njenog doajena Dejana Stanisavljevića (grupe Beograd i Du du a, Bebi Dol..). Njena muzika je žanrovski smeštena na mestu susreta femino psihodelije i no vejva sa plesnom groznicom, što posebnu čar daje koncertnim izvođenjima vrlo bliskim rejv partijima. Emotivan glas, pesme-poruke i snažna tročlana elektro pratnja sa perkusijama u svako doba spremni su da vas povedu na dugo i nadasve ugodno putovanje u noć punu neonske svetlosti velegrada. Debi album Svet za nas više je nego dovoljna pozivnica za sve njene aktuelne i buduće nastupe.
Oceanchild (Beograd/Srbija)
Pola veka čuvenog Belog albuma legendarnih Bitlsa biće obeleženo širom sveta, pa i na Gradić festu, uz pomoć ad hok benda okupljenog upravo oko ideje ovakvog omaža. Ploča koja je, baš kao i njeni autori, inspirisala brojne trendove u rokenrolu, oduvek ima posebno mesto u kolekcijama ljubitelja liverpulske četvorke, pa joj tako i ova grupa BG muzičara daje zaslužen pijetet izvodeći je uživo i u celini, što čak ni Lenon i ekipa nikada nisu uradili.
Dupla zbirka pesama najčuvenijeg rok sastava u istoriji sadrži pomalo od svega – izvorni bluz, rokenrol i elemente džeza, kao i uticaje Litl Ričarda, Baha i Štokhauzena – fascinantno uklopljene u razbarušenu gomilu neverovatnih pop bisera za sva vremena. Minimalistički beli omot i 30 zasebnih celina čine studijsko remek-delo Čupavaca, koje već 50 godina podjednako zabavlja, uzdiže, uči i inspiriše. Nije mu odolela ni beogrdska postava muzičara u rasponu od tinejdžerske dobi do šeste decenije života, okupljena kako bi ovog leta širom regiona koncertno proslavila jednu od najsvetlijih stranica popularne kulture. I njihovo ime, Oceanchild, bilo je skriveno u brazdama Belog albuma, u numeri „Julia“, a devetočlana postava tokom nastupa uživa u svakoj pojedinačnoj noti, baš kao da su tog trenutka u slavnom Ebi roudu, dok za miks pultom sedi „mag“ Džordž Martin.
Astor Lajka (Novi Sad/Srbija)
Kantautor, ulični svirač, roker i skitnica, predan avanturi, umetnosti i sopstvenom autorskom izrazu kojeg brižljivo kreira i neguje. U Gradić stiže direktno sa novosadskih ulica, uz to i ovenčan slavom pobednika prošlogodišnjeg festivala Takt u Novom Sadu.
Rođen u Valjevu 1988, Astor je povezao nit svog dosadašnjeg života kroz više umetnički različitih lokaliteta, pa tako uporedo funkcioniše i kao frontmen benda Lajka na Mesecu iz Gornjeg Milanovca. Ujedno je i član umetničkog pokreta „Sobakaisti“ i autor bloga o uličnom sviranju „Busking around the World“. Bogato iskustvo uličnog svirača sticao je na ulicama Praga, Milana, Sevilje i Kadiza, kao i po čitavoj Srbiji i gradovima SFRJ regiona. Autor je velikog broja originalnih kompozicija, ali još uvek ne poseduje čvrst format albuma prvenca – za sada mu za te potrebe dobro dođe samo internet.
Petra und der Wolf (Linc/Austrija)
Intiman i atmosferičan, ali i ekspresivan i snažan muzički ugođaj koji lako prerasta u zvučni udar i opat vraća mir, delo je dve devojke koje zajedno čine muzički splet daleko bogatije sadržine nego što bi se moglo pretpostaviti za ovakav sastav. Njihovu muziku je najlakše opisati i doživeti kao početak putovanja za koje nemate jasan plan i program, ali vas zasigurno vodi na neko daleko i lepo mesto, pa makar i u mašti.
Petra Šrencer svira gitaru i peva, dok Aurora Hakl svira bubnjeve i saksofon, a svoju muziku opisuju kao postgrandž kantautorski džez. Petra je prvobitno nastupala solo i bila poznata po snažnoj dinamici i emocionalnosti tokom izvođenja, da bi joj se vremenom priključila Aurora, čije sviranje saksofona ima višestruku ulogu, i drugog vokala, i ritam mašine i elementa buke. Time je dobijena prekopotrebna zajednička hemija, a njihova muzika zašla u dodatnu, dublju dimenziju. Od tada one stvaraju muziku okruženu mračnim zavesama, koja svakog slušaoca dodirne na neki svoj, osoben način.
Ana & The Changes (Beograd/Srbija)
Otvorenost amerikane za različite muzičke uticaje, i lični internacionalni bekgraund, ovoj umetnici su vodeća sredstva kreacije i opstanka. Oslonjena na snažan talenat i bogato iskustvo koje uvećava iz dana u dan, nova drim pop heroina ovih prostora uz pomoć benda raste i, shodno kvalitetu materijala koji nudi, prvilači sve veću pažnju.
Rođena u Bagdadu, odrasla u Moskvi, Ana Ćurčin je stasala na beogradskom asfaltu, gde je tek uz pomoć muzike došla u dodir sa samom sobom. Od starta prisutna kao deo nove umetničke scene prestonice, ona ipak gradi priču na svoj način, nastojeći da uz predan autorski rad unapredi i svoje znanje iz oblasti produkcije. Gotovo savršen engleski jezik otvara joj vrata internacinalne karijere, pa je realno očekivanje da njen debi album Sketches of Belonging iz 2016. ukoro dobije i naslednika. Prateći bend The Changes zaokružen je istovetnom pričom o ljudima iz različitih umetničkih miljea, a njihova suptilna pozadina savršeno funkcioniše uz Anine lirske teme o ljubavi i strahovima – i njihovom prevazilaženju.
JeboTon ansambl (Zagreb/Hrvatska)
Poveća grupica uličnih muzičara u Gradić stiže direktno sa pločnika prestonice viceprvaka sveta u fudbalu, uz bogato iskustvo stečeno na brojnim nastupima širom regiona. Mnogočlani, ali odlično organizovani, oni su prava atrakcija gde god da zastanu i zasviraju: u svakoj takvoj situaciji urnebesna zabava je zagarantovana.
JeboTon ansambl je nastao 2011. godine, i od tada deluje na principu otvorene komunikacije i razmene dobara među muzičarima, koji osim velikog sastava, čine i niz manjih (pod)grupa okrenutih isključivo autorskom radu. Bogat instrumentarijum ovog megabenda čine sve vrste instrumenata: gitara, bas, violina, trombon, melodika, kahon, đembe i bongosi, između ostalog, a svi do jednog ujedno i – pevaju. Repertoar uglavnom čine velike orkestarske prerade brojeva manjih sastava, po principu – kad smo svi na okupu, sve to je još bolje, lepše i bogatije.
Goran Tomić trio (Rijeka/Hrvatska)
Veoma zanimljiv i kvalitetan muzičar stiže nam sa severnog Jadrana, gde je baziran nakon brojnih životnih epizoda širom sveta. Školovan u flamenko stilu, svoje špansko iskustvo je obogatio u raznim evropskim sredinama, kao lutajući umetnik, gradeći muzički izraz u etno world pravcu.
Nakon studijskog boravka u srcu flamenko kulture, u Sevilji, uz dosta nastupa i epizode u Kadizu i Madridu, Goran se preselio u Irsku, odakle je delovao kao ulični svirač u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj… Povratak u rodno mesto 2017. označio je novi početak i naizgled stabilniju karijeru, u okviru trija koji kombinuje flamenko, džez i balkanske etno uticaje. Uz njegovu gitaru, u bendu su još i perkusije Edina Botića, kao i kontrabas Sebastijana Demarka. Vrela, emotivna i virtuozna izvedba ovog trojca prava je pozivnica za sve ljubitelje gitarske umetnosti, da posete Gradić krajem leta i prepuste se istinskom zadovoljstvu.
Anne Marie (Subotica/Srbija)
Lirski intonirani stihovi, teme uglavnom o ljubavi, i eklektična muzička podloga bez pravog žanrovskog opredeljenja, stilske su odrednice kantautorke sa severa Bačke. Suptilna i nežna, ona pleni neograničenom dozom emocija, kojima je natopljena svaka pora njene umetnosti.
Anamarija Tumbas je za sada pozicionirana kao vredna i zahvalna saradnica brojnih andergraund bendova u okruženju, kao što su DSubFaces, Zli jezici i Sputnjik, gde je pevala, svirala gitaru ili klavijature, i pisala pesme. Samostalno, kroz projekat Anne Marie, ovenčana je trijumfom na Beogradskom festivalu kantautora 2017, kao i autorskim izdanjem pet pesama za „Take It Or Leave It“. Njeni krajnji dometi su još daleko veći, a Gradić fest je prava prilika da zablista punim sjajem.
Ice Cream Man (Beograd/Srbija)
Miks sirovog bluza, sa kantri i folk dodacima, uz obilje raznih instrumenata, od električne i akustične gitare, bendža, usne harmonike i gotovo kompletne bubnjarske baterije, u Gradić stiže u prtljagu samo jednog čoveka. One mane band je stilska definicija, radno mesto i životno opredeljenje ovog umetnika koji živi i radi u Srbiji, a sanja i peva o delti Misisipija u veliko more i melosima koji vladaju jugom Amerike.
Delta bluz u savremenom aranžmanskom čitanju prava je žanrovska odrednica muzike koja sa Milomirom Lukovićem putuje od stejdža do stejdža, bez obzira na festivalsku prostranost ili pak skučeni ugao nekakve gradske ulice. Svestran i vredan, „Ledeni“ je do sada snimio dva albuma autorske muzike, uz poneki standard. Promocija drugog, OntheShoot, upravo je u toku, a nakon Nišvila, čuće se i u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave.
Sitzpinker (Beograd/Srbija)
Tako mladi, a već skloni filozofskoj ideji o menjaju sveta, makar to bilo i gitarskim rok bendom u kome nema – gitare. A da ona i nije neophodna kako bi bend zvučao vrlo moćno, dokazuje ova trojka sa popriličnim potencijalom u andergraundu.
Bubanj, bas i devojački glas instrumenti su kojim Sitzpinker isporučuju svoja urbana snoviđenja, inspirisani indi, garaž i pop zvukom novog milenijuma. Dosadašnja tri singla i niz nastupa po eminentnim BG klubovima rade im u prilog i nagoveštavaju lepu karijeru, nešto poput Discipline kičme ili White Stripes, za početak…
Aleksa Danić (Beograd/Srbija)
Magični prsti ovog dvanaestogodišnjeg virtuoza sa lakoćom čine akustični zvuk šestožičane lepotice suviše privlačnim da bi mu odoleo bilo ko, bez obzira na uzrast. Nadaleko jedinstvena pojava ovog vunderkinda dodatno pleni na svakom koraku, retkom i zahtevnom tehnikom finger stila sviranja na gitari.
Kada ste u muzici proveli gotovo svaki sekund prethodnih osam godina, nešto će od vas sigurno postati, a pred Aleksom je izuzetna karijera, budući da već u ovom uzrastu bez problema vlada kako klupskim, tako i daleko većim – festivalskim stejdževima. Muzički formiran na Kleptonu, Stingu i Oldfildu, on najradije pada pod uticaj Tomija Emanuela, mada tvrdi da je u svetu gitarske umetnosti, kojem prirodno pripada, sve teže naći prave istomišljenike i sledbenike.
MKDSL (Beograd/Srbija)
Inteligentna muzika za ples je samodefinicija stilskog pravca koji se trenutno vrti na gramofonima (i ostalim instrumentima) ovog majstora. Poznati producent, multiinstrumentalista i lajv performer zvučnog imena dolazi u Gradić drugi put, nakon uspešnog nastupa sa Bojanom Vunturišević prethodne sezone.
Mama kaže da sam lep je puno ime i prezime bivšeg didžeja, koji je već četiri godine zaokupljen isključivo izvođenjem muzike uživo, mada njegovi setovi zamagljuju razlike između didžejinga i prave svirke. MKDSL je sam po sebi pun prepoznatljivog humora i pozitivne energije, a eklektičnim pristupom muzici vešto kombinuje zvuke tehna, etna, diska i panka u jedinstven moderan klupski ugođaj. Osim toga, na projektu Slav experience on se poigrava sa već postojećim numerama, a upražnjava i kreativne radionice gde zajedno sa publikom stvara muziku na licu mesta.
Rogi (Beograd/Srbija)
Svež, nasmejan i veoma aktuelan, ovaj svestran muzičar inspiraciju pronalazi u betonskom okruženju velegrada, gde od buke i vreve nastaje pevljiva pop melodija bogatih aranžmana sa obiljem „crnih“ uticaja. Sve to je Rogi, umetnik šarenog stila i lepih gitarskih aranžmana, punih hip-hopa, fanka i soula.
Iznimno talentovan i ohrabren pobedom na Mikser festivalu 2017, svoju misiju nastavlja albumom „U međuvremenu“. Uživo nastupa rado i često, pa tako i u Gradić stiže sa tročlanim bendom – uz klavijature, bubanj i bas. On svira gitaru i peva.
Ana Avramov (Beograd/Srbija)
Ekspresivni kontra alt i ravničarska melanholija u drim pop melodijama ove kantautorke, uz svedenu pratnju tročlanog benda, pravi su ugođaj za ljubitelje laganih tonova i teških tema. Uvek aktuelna amerikana sa stihovima iz dubine duše nikog, uglavnom, ne ostavlja bez reakcije.
Nesvakidašnji glas i talenat za pisanje i komponovanje učinili su ovu devojku vrlo prisutnom na ovdašnjoj alternativnoj sceni. Kroz saradnju sa različitim umetnicima i sastavima sličnog profila iskristalisala je sopstveni izraz, dostupan na singlu „Autumn Thrills“ i albumu Open Heart. U sličnom raspoložeju stiže i u Gradić, odlično mesto za dobru svirku i maštanje.
Soundcheck Orchestra (Novi Sad/Srbija)
Ukulele, violina, klavir, saksofon, flauta i perkusije ubojito su oružje u rukama školovanih muzičara spremnih na malo pravog, dobrog rokenrola. Upravo to čini ovaj orkestar tinejdžera – učenika osnovnih i srednjih muzičkih škola iz grada domaćina Festivala uličnih svirača.
Pod umetničkim vođstvom eminentne violinistkinje Gabriele Benak, ovaj skup mladih cveta i izvan okvira formalnog obrazovanja. U slobodnijoj formi pop i rok muzike oni, čini se, vide svetlu budućnost, o čemu svedoče i njihova tumačenja sastava Kvin, Juritmiks ili Elvisa Prislija. Aranžmane prilagođavaju sopstvenom izrazu, a u izboru pesama, kažu, prate afinitete svoje generacije.
Nova (Novi Sad/Srbija)
Novo čitanje klasičnog hard roka nailazi na odličan odjek kod svih generacija čvrstog zvuka širom sveta. Domaći predstavnik žanra je bend koji godinama gradi izraz na tragu velikih imena ovog prvca, poput Nickelback, Linkin Park i upokojenih Audioslave.
Ovaj kvartet sa dve gitare je vrlo aktivan u studijskom radu, pa su do sada objavili singlove „Jedini“, „Sa one strane“, „Ledeno“ i „Senke“. Uprkos brojnim uspesima na festivalima demo bendova, još uvek čekaju na debi album. Žive svirke su im zato pravi ventil, a do sada su, uz nebrojene samosatlne klupske i festivalske nastupe, uspešno delili scenu i sa velikanima Zabranjeno pušenje i Block Out. Kao špic dosadašnje karijere izdvajaju vojvođansku turneju 2014. sa srodnim bendovima – Grate i Plug’n’play.
Vedran Ferizović trio (Novi Sad/Srbija)
Džezerski pristup etno nasleđu ovih prostora, sajd je projekat lidera popularnog benda Josip A Lisac. Kafanski zvuk sa fino izvedenim, akademskim štofom, i klarinetom koji sugestivno čačka po emocijama, podloga je pričama o životu i ljubavi, punim ironije, šale i sentimenta.
Ferizović je profesor gitare u školi „Isidor Bajić“, a svoj izraz tumači kao prepričavanje stvarnosti kroz subjektivne misli i snove vremena u kome stvara. Prati ga klarinetista Vasa Vučković, kao i Ervin Malina na konrabasu. Debi album ovog trija Ponoćni gudbaj iz 2017. već je upoznala publika širom regiona, a sada je stigao red i na Podgrađe.
Drunkards (Novi Sad/Srbija)
Uticaj Irske u muzičkoj panorami planete daleko je veći od razmera tog ostrva u Atlantiku. Tako i Novi Sad trenutno ima adekvatnu bandu koja neguje temperamentan izraz „zelenih“ ljudi, na zadovoljstvo brojne populacije ovdašnjih poštovalaca ortodoksne keltske škole.
Esencijalna akustična trojka autentičnih instrumenata (mandolina, violina, gitara) lako prerasta u kvintet sa ritam sekcijom, kada su potrebe klupske i festivalske zabave u pitanju, a stilski pravac definišu kao irski blugras folk rok. Uz tradicionale neguju i lični autorski izraz, a crveno slovo u kalendaru, kada najviše uživaju u trenutku, sasvim logično im je – Sent Patrik. Raduju se i predstojećoj svirci u Podgrađu, pred svojom i proširenom publikom.
Etiketa 4 (Novi Sad/Srbija)
Nezavisni lejbl iliti etiketa uobičajena je institucija u elektronskoj muzici, koja nudi svoj stilski izraz kroz sinhronizovan rad više izvođača – producenata, di-džejeva, lajv performera… Nastup ove ekipe u Gradiću biće prava prezentacija ovakvog načina razmišljanja i pristupa muzici.
Za promociju sebe i svojih pulena Etiketa 4 je odabrala fizičko-virtuelne razglednice sa QR kodom za daunloudovanje sadržaja. Lejbl trenutno okuplja nekoliko kreativnih stvaralaca sa sklonostima ka ambijentalnom zvuku, što će preneti i na Festival uličnih svirača. Njihov lajv ekt u Gradiću predstaviće četiri prepletena programa: Suuba, Dako Loop Orchestra, Drimkraft i Ivan Čkonjević (Novi Sad).
Gudački duo ŽPu (Novi Sad/Srbija)
Barokna forma gudačkog dua sasvim lepo pristaje uz aktuelne muzičke tokove. Violina i violončelo Bojane Jovanović i Nine Uzelac svedoče o tome na najbolji način: zvučnom aurom koja prevazilazi okvire klasične muzike i uz očekivanu lepotu nudi i neočekivanu zabavu.
Novi aranžmani pop i rok hitova, u rasponu od Bitlsa i Hendriksa, preko Metalike i Majkla Džeksona, do Šake Kan i Dina Dvornika, čine raskoš gudačkih instrumenata bliskom režanju električnih gitara. Druga, emotivnija strana njihovog nastupa vidljiva je kroz uobičajene posvete latino muzici i srodnim temperamentnim plesovima. U Podgrađe stižu nakon više uspešnih buskreskih nastupa na Kotor art festivalu, između ostalog.
Monohrom (Novi Sad/Srbija)
Uzavrele melodijske linije i čvrsta gitarska podloga odlikuju lokalni alternativni bend (naj)novije generacije, na snažnom tragu prepoznatljive novosadske art-rok scene (Obojeni program, Boje, Atheist rap, Ritam nereda…). Uz takve uticaje i sveže ideje, poletnost i energija njihovi su glavni aduti.
Kao vodeći influensi u njihovoj muzici javljaju se rokenrol, pank i brit andergraund devedesetih. Jedanaest originalnih pesama krase njihov diskografski prvenac, a od osnivanja 2016. do danas poznati su po temperamentnim nastupima karakterističnih vibracija, koje dele sa sve većom bazom fanova. Njihova svirka u Gradiću biće prava prilika za vrelu dobrodošlicu svim posetiocima Festivala uličnih svirača u Novi Sad.
Soundbeam orkestar Dobri ljudi (Novi Sad/Srbija)
Nazvan po saundbimu, muzičkom uređaju na bazi senzorske tehnologije, orkestar Dobri ljudi nastoji da poboljša senzibilitet zajednice prema osobama sa posebnim potrebama, kao deo muzičke radionice „Zvučni snop“. U skladu sa mogućnostima, članovi orkestra – mladi ljudi sa invaliditetom ili ometeni u razvoju od 2013. godine aktivno učestvuju u kreiranju i izvođenju različitih muzičkih sadržaja, uglavnom sopstvenih bluz i džez improvizacija ili ambijentalnih pasaža.
Predan rad pod rukovodstvom Žarka Sebića i Renate Koler doneo im je rezultate na umetničkom i društvenom planu, poput izrade muzike za dokumentarni film „Kad bih mogla da biram…“ o devojci sa cerebralnom paralizom, koji je prikazan na festivalima u Srbiji, Ukrajini i Kanadi. U međuvremenu, orkestar je nastupio i na Novosadskom džez festivalu u saradnji sa Boris Hložan triom, a kao kruna aktivnosti, projekti radionice „Zvučni snop“ našli su se u aplikaciji Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021, gde su ocenjeni kao – veoma perspektivni. Za ovogodišnji, drugi u nizu nastup na Gradić festu, Dobri ljudi pripremaju saradnju sa nekoliko eminentnih novosadskih muzičara različitih usmerenja.
Od prve predstave u tek oslobođenom gradu 1944, preko osnivanja Gradskog pozorišta i kasnije promene imena, pa sve do danas, „Dobrica Milutinović“ je jedino profesionalno pozorište u Sremu. Osim što pokriva standardni repertoar namenjen svim uzrastima, ovaj teatar neguje i edukativni rad sa amaterima na više nivoa.
Pored „Ožalošćene porodice“, „Ljubavi Džorža Vašingtona“, „Jedne sasvim obične bajke“ i „Pepeljuge“, trenutni hit ove kuće je predstava „Kraljević Marko i zlatna tambura“, koju će videti i posetioci Gradić festa u septembru. Zanimljiva igra trojice glumaca, Marka Vukićevića, Gorana Vučanovića i Nikole Stankovića, urađena je po obogaćenim motivima narodne poezije. Glavnog junaka, svima vrlo blizak epski lik, reditelj Stefan Tajbl postavlja u niz nama poznatih, a njemu vrlo neobičnih situacija, uz neobičnu kostimografiju i ostale scenske elemente, stvarajući tako sasvim novu bajku.
