Autentičan američki trubadur, koji putuje da bi svirao i peva da bi putovao, ove sezone je u uobičajen godišnji skedžual ubacio i Gradić fest. Njegova ekspresivna vokalna izvedba autorske muzike na tragu prekookeanskog folklora, uz pratnju tročlanog kombo sastava ili solo uz gitaru, podjednako pokreće emocije ka sentimentu romantične prošlosti i uzvuđuje duhove avanturizma preživljenom poetskom crtom koju iznosi neposredno u srca slušalaca.
Kristofer Pol Steling je od rodne Floride do aktuelne rezidencije u Bruklinu stigao putem kroz Kolorado, Masačusets, Vašington i Severnu Karolinu, sve vreme tražeći smisao života u sticanju iskustva, koje je prenosio na druge, kako su to vekovima unazad činili njegovi brojni prethodnici – putujući pevači, svirači i zabavljači. Prema mišljenju muzičke kritike, on predstavlja sliku idealnog trubadura ovog vremena, sa svojom dubokom, pomalo mračnom i snažnom poezijom, ekspresivnom pevačkom tehnikom i virtuoznim fingerpiking stilom sviranja gitare, što je njegov drugi regularan govorni jezik. Nebrojene svirke po barovima, kafeima, pozorišnim salama i festivalima, ali i na trgovima i ispod mostova, dovele su ga, konačno i do većih koncertnih prostora, esnafskog ugleda i, na kraju, diskografskih uspeha: tri albuma, „Songs of Praise and Scorn“, „False Cities“ i „Labor Against Waste“ objavljena su između 2012. i 2015. Na Gradić fest stiže u pratnji kontrabasa, violine i perkusija, a nastupiće u petak, na glavnom stejdžu, nakon svečane povorke.
Foto: www.hissinglawns.com
Brass Band Flaach (Flah/Švajcarska)
Muzika govori ono što ne može biti iskazano rečima i što ne može da ostane u tišini – govorio je veliki Viktor Igo, gotovo kao najavu orkestra limene duvačke muzike koji će uveličati svečanu povorku na otvaranju ovogodišnjeg Gradić festa i ostati u Novom Sadu još nekoliko dana. Jedinstveno, emotivno, ali i adrenalinsko iskustvo slušanja koračajućeg bleh sastava dobro je poznato ovdašnjem slušaocu, koji će uz pomoć ove glasne švajcarske družine ipak doživeti trubačku muziku na sasvim nov, poseban način.
Bras bend Flah najveći je razlog zašto je istoimeno selo u blizini Ciriha opštepoznata kota na muzičkoj mapi Švajcarske i šire. Tradicija od preko osam decenija (osnovan 1935.) čini ovaj orkestar pravom institucijom alpske muzičke tradicije koja, zbog prostornih odlika Alpa punih klanaca, kanjona i padina sa pripadajućim odjekom, neguje duvačke instrumente kao vekovno sredstvo komunikacije. Flah orkestar je, uz prepoznatljiv ingliš sving stil orkestarskog sviranja, delom okrenut i religijskom, crkvenom okruženju, pa je njihov „hodajući“ repertoar oslonjen i na taj fah muziče forme. Niko od 25 aktuelnih članova orkestra nije profesionalni muzičar, što je možda i glavni razlog zašto njihova svirka dolazi pravo iz srca, dok čak i probe, a kamo li javne nastupe, doživljavaju kao punu satisfakciju. Bras bend Flah će, kako i dolikuje ovakvom orkestru, biti na čelu svečane povorke od Trga slobode do Beogradske kapije, koja će, uz druge brojne atrakcije, 1. septembra otvoriti festival u Podgrađu.
Renzo Ruggiero (Italija/Španija)
Srednjovekovna muzika raznih evropskih naroda uz autorski pečat i veliko instrumentalno majstorstvo, odlika je nastupa Italijana sa boravištem u španakom Toledu. Sa njim stižu i dve poslastice za ljubitelje neobičnih, starih i retkih instrumenata – švedska nikelharpa iz 15. veka (vidi sliku) i persijski santur (pogledaj video), nalik na nama poznatiji cimbalon.
Ruđero je na muzičkim studijam u Bolonji spacijalizovao tehniku i improvizaciju kao džez basista, a znanje pretvorio u veštinu učestvujući u grupama raznovrsnih žanrova. Kasnije je započeo drugu vrstu istrazivanja i interpretacije na instrumentima iz različitih regiona Evrope i Mediterana. Nakon više od 20 godina iskustva u svetu tradicionalne i stare muzike, njegovi nastupi danas objedinjuju sve elemente njegovog muzičkog porekla, rok, folk, staru muziku i autorska dela. Njegove kompozicije su poznate na evropskom nivou, a interpretirao ih je i Evropski orkestar nikelharfi. Trenutno radi u Španiji na raznim projektima, a sarađivao je sa grupom Ana Alcaide, duetom Rhodes y Chelo i jednom od najboljih japanskih flamenko grupa Arte y Solera. Izdao je samostalan album „Alma“, kao kompozitor, interpretator i producent. Na Gradić festu će nastupiti u više navrata tokom sva tri dana.
The Trouble Notes (Berlin/Nemačka)
Muzika sa svih strana, namenjena svakome – paket je koji na Gradić fest stiže u kombiju autentičnih uličnih svirača iz Berlina, sa prebogatim internacionalnim iskustvom od preko 400 koncerata u istoj, tročlanoj postavi. Violina, gitara i perkusije uz muzički miks bez prave definicije, ali sa ogromnim umetničkim i zabavnim potencijalom, prirediće nevolje samo onim krajnje skeptičnim, nedovoljno opuštenim i nesvesnim da ispred sebe imaju pravi spektakl savremene akustične muzike.
Priča o Truble Notes počinje na teskobnim ulicama Njujorka, gde je Benet, kao klasično obrazovan vilolinista velike perspektive, pokušavao da prebrodi nezadovoljstvo bavljenja serioznom muzikom sve većim interesovanjm za savremene umetničke forme. Nezadovoljan čak i šansom da postane finansijski ekspert sa Vol strita, poslušao je glas svoje violine koji mu je tiho, ali odlučno, sugerisao da ostavi sve i preseli se negde daleko – u novi život. Hrabar i svestan da su mu nakon avenija Velike jabuke sve ostale ulice na svetu manje opasne, obreo se u londonskom Hajd parku, gde je kao ulični svirač upoznao prvu srodnu dušu u razvoju nove priče, perkusionistu sa velikim darom za šou – Olivera Maguira. Zajednički put ih je, nakon Irske i Češke, doveo do Berlina, gde je tročlani Trouble pazl dobio konačan oblik u liku klasičnog gitariste Florijana Ajnšmita, sa tehnikom flamenk majstora, a energijom kao stvorenom za hard rok. Od tada Trouble Notes ubrzano stiču fan bazu širom Evrope u čemu im značajno pomažu i dva albuma autorske muzike, koju isključivo izvode – Saundtracks from the Street i Grand Masquerede. Na Gradić festu će nastupiti sva tri dana, kao jedna od većih atrakcija kompletne muzičke ponude.
Les Dudes (Kanada/Švajcarska)
Uradimo to, kroz impresivan, smešan i moćan šou – moto je dvojca otkačenih akrobata, koji nezaustavljivo jurišaju kroz vatrene obruče na monociklu uz vratolomno žongliranje i ostale slične adrenalinske ludorije. Inspirisan vekovnom tradicijom ulične zabave, ovaj kanadsko-švajcarski par pronalazi savršen balans u idealnoj kombinaciji energije, cirkuskih veština i komedije.
Frensis Gadboa je majstor umetničke vožnje biciklom, u čemu je bio reprezent Kanade na svetskom kupu u čak tri navrata, ali tek nakon što je završio Školu cirkusa u Kvebeku. Pored adrenalinskih veština, posebno uživa da tera publiku na smeh – do suza. Filip Drajfus je, iako Švajcarac, sličnu školu završio u Montrealu, a po vokaciji je multidisciplinarni umetnik koji podjednako strasno igra na ulicama kao i na teatarskim daskama. Osim nastupa, podjednako uživa u prenošenju znanja i iskustva na mlađe, pa je tako, podučavajući širom sveta, dospeo i do Južne Afrike. Zajedničko iskustvo u predstavama najpoznatijeg modernog cirkusa na svetu Cirque du Soleil, pretočili su u jedinstven šou sa kojim su do sada ostvarili preko 500 nastupa na svih pet kontinenata.
Sean Rooney (Montreal/Kanada)
Magija muzike, mode, skulptura ljudi i životinja, kao i nebrojeni zvučni efekti, sve to izvedeno na – balonima, deo je čarolije koju će u Podgrađe doneti veliki maestro balona Šon Runi. Umetnik i inovator svetskog kalibra je, nastupajući na festivalima ulične umetnosti širom sveta, vremenom razvio zadivljujuću tehniku manipulacije balonima, sa kojima može da priredi bukvalno sve – od izložbe umetničkih skulptura do pravog muzičkog koncerta.
Hiljade naduvanih i po koji probušeni balon ostajali su iz Runija u poslednjih 20 godina od rodne Kanade, preko evropskih prestonica do Teherana i dalekoistočnog megapolisa Singapura, a deo karijere posvetio je i najvećem modernom cirkusu na svetu – Cirque de Soleil. Njegove predstave su praznik najrazličitijihj boja i neobičnih zvukova, uz obavezna prilagođenja lokalnom auditorijumu, s obzirom da govori brojne svetske jezike i još uvek je spreman da se razvija u tom pravcu. Osim nastupa tokom sva tri dana Gradić festa, Maestro balona će imati i značajan udeo u svečanoj povorci: pet glomaznih skulptura iznenađenja, pravljenih od balona, koje će lebdeti iznad kolone građana i umetnika, delo su ovog majstora u saradnji sa kolegom po vokaciji, novosadskim umetnikom iz Francuske Nenadom Đukićem.
KUD Ljud (Ljubljana/Slovenija)
Grupa vanzemaljaca u interplanetarnoj misiji sletela je na Zemlju u nameri da je bolje upozna, a kako ih ljudska vrsta ne bi shvatila suviše ozbiljno poreuzeli su autfit karakteristične pink boje… Njihova „Invazija“ na početku izaziva šok i nevericu, međutim brzo se ispostavlja da je njihova misija sasvim pozitivna: oni samo žele da uspostave kontakt sa nama, da se upoznaju sa našom sredinom i običajima, a za uzvrat nude svoje uobičajene rituale i navike…
Mada deluje da je potekao iz pera Filipa K. Dika ili radio drame Orsona Velsa, ovaj scenario ustvari je kratak siže igre slovenačkih performera KUD Ljud. Kolektiv idealista iz različitih društvenih i umetničkih sfera objedinjuje ideja da je ulično pozorište ustvari živa materija koju treba izvoditi u trenutku i kroz neposredan dodir sa publikom. U toj misiji, oni od 2006. godine kreiraju svoje predstave kao igre, rituale i socijalne događaje. Pri tom, igrajući isključivo na ulicama, kombinuju različite medije, žanrove i tehnike, dok se izvan zajedničkih projekata pronalaze i u komponovanju muzike, snimanju filmova, pisanju, didžejingu, baštovanstvu, igranju šaha i vežbanju levitacije. Posetioci Gradić festa tako će imati priliku da iz Podgrađa ponesu malo autentičnog, izvanzemaljskog, pink iskustva…
Love and Revenge (Bejrut/Liban)
Orijentalna poslastica ovogodišnjeg Gradić festa namenjena je prvenstveno onima koji nikada nisu posetili Bliski istok, a žarko žele da osete njegovu egzotiku boja, mirisa i pre svega – zvukova. U nameri da svoj umetnički i kulturni milje približe globalnom selu, projekat libanskih muzičara objedinjuje dva suprotstavljena sveta: elektronsku bit matricu i tradicionalnu folk muziku Orijenta.
Love and Revenge je zajednička majstorija pionira libanskog hip-hopa Rajesa Beka i vizuelne umetnice Rande Mirze. U pitanju je muzička refleksija njihovog kulturnog identiteta, koja pomalo zaboravljenim starim arapskim filmovima i popularnim songovima daje novi život, adaptirajući ih na principima savremena muzičke produkcije i vizuelne estetike. Materijal za svoje vizelne i audio semplove pronalaze u umetničkim tvorevinama tzv. „zlatnog doba“ arapske kulture, u muzičkim i filmskim ostvarenjima iz četrdesetih i pedesetih godina 20. veka. U živom izvođenju, ispod platna na kojem se smenjuju romantični prizori klasične filmske produkcije, nastupaju četiri umetnika: pored Beka koji pokreće elektronske bitove i Mirze sa vizuelizacijama, tu su još i Žilijen Perodo na klavijaturama, kao i Mehdi Hedab – virtuoz na električnoj verziji tradicionalnog arapskog žićanog instrumenta ud. Ono što proizvode zavodljiva je muzičko-vizuelna pozivnica u svet sa druge strane Mediterana, iza zavese koja vodi direktno u 1001 noć i druge slične bajke o ljubavi i osveti.
Happy Trash Production (Novi Sad/Srbija)
Najneobičnija plesna večer na koju može dospeti prosečan ovdašnji klaber, biće deo Gradić festa zahvaljujući grupi umetnika zajedničke sklonosti ka neuobičajenom i nesvakidašnjem, ili bolje reći uobičajenom i svakidašnjem, ali izvrnutom do granice kempa i kiča, pa i malo dalje… Didžej i vidžej Happy Trash žurka u Podgrađe donosi istinsku disko groznicu, budući da će biti u udarnom plesnom terminu – u subotu negde oko ponoći, na centralnom punktu kod BGD kapije.
Happy Trash Production je umetnička trupa osnovana 2003, a čine je novosadski umetnici Branislav Petrić, Staniša Dautović, Dragan Matić, Željko Piškorić, Vladimir Marko i Duška Karanov, uz stalnu mogućnost proširenja sastava. Akademski obrazovani uglavnom na polju vizuelnih umetnosti, ali i poneke humanističke nauke, ovi iskusni umetnički stvaraoci u radu koriste različite jezike kao izražajna sredstva – fotografije, instalacije, audio-vizuelne radove i performanse između ostalog. Pri tom se drže na priličnoj distanci od strogih principa suvoparnog akademizma, radije prateći modifikovane spoljne uticaje i okolnosti, pa je tako poslednjih godina fokus njihovog rada sa „stvaranja“ pomeren ka „preusmeravanju“. Kao cilj koji opravdava ovakva sredstva, ističu potragu za svežinom i istinom u savremenoj umetnosti. Na Gradić festu će nastupiti pod svojim uobičajenim umetničkim psudonimima: DJ Čkalja, DJ Taško, DJ Gula, DJ Mija i DJ Burduš.
Gongmaster Dolph (Breda/Holandija)
Neobično ambijentalno muzičko iskustvo u Podgrađe donosi jedan od najcenjenijih svetskih svirača na gongovima. Uzvišena atmosfera i prijatno lebdenje na krilima tople metalne zvučne podloge učiniće letnje večeri na Gradić festu još toplijim i – mističnijim.
Gongmaster Dolf je pravi Leteći Holandez, budući da je veći deo života proveo tumarajući po svetu, u potrazi za duhovnošću i umetničkim izrazom. Dalekoistočno iskustvo je ne njega imalo najsnažniji uticaj, budući da je poslednje dve decenije u potpunosti posvećen zvučnim čarolijama na kineskim gongovima, tibetanskom rogu i šamanskim bubnjevima. Ogromnim iskustvom i kreativnim sposobnostima razvio je jedinstven stil sviranja gongova i unapredio samo poimanje ovog instrumenta u globalnim razmerama. Pored solističkih nastupa, a do sada ih je bilo više od 1000 širom sveta, praktikuje i gostujuće izvedbe sa holandskim duom Maya Masaya i sastavom Nada Naga. U Podgrađe ipak dolazi sam, naoružan svojom obimnom bleštavom zvučnom baterijom.
Žan Menigo (Pariz/Francuska)
Veliki majstor klovnovske veštine – kako ga s pravom nazivaju brojni poštovaoci, jedan je od ključnih aktera te umetničke discipline u globalnim razmerama. Rođeni Francuz, sa najviše poslovnih angažmana u Italiji, svoju klovnovsku harizmu s ponosom nosi i širi čitavom planetom, pokazujući, učeći i navodeći publiku da na svet pogleda iz njegove nesvakidašnje alegorično-satirične perspektive.
Poznat i pod nadimkom Mening, ovaj presimpatični umetnik uličnog pozorišta i likom i delom u mnogome prevazilazi ustaljenu sliku o „običnom“ cirkuskom komedijašu crvenog nosa. Obrazovan i treniran za pozorišnu pantomimu u školi Ežena Delakroe, od rane mladosti sticao je iskustvo nastupima na pločnicima Pariza, a kasnije i u pozorišnim, operskim i predstavama savremenog plesa, takođe i TV produkcijama koje su ga najviše proslavile u Italiji. Veću pažnju umetničkih krugova privukao je ulogom Avgusta u predstavi „Magična tombola“, koja je igrana preko 200 puta godišnje. Od kada je 1990. kreirao lik uličnog klovna, do danas je poznat i čest gost svih relevantnih festivala i srodnih smotri ulične i savremene umetnosti širom sveta. Važan segment njegove karijere je i pedagoški rad, budući da posebno uživa u dugim kreativnim radionicama, gde na polaznike prenosi svoje prebogato iskustvo, uz obavezne zajedničke nastupe sa njima. Deo Menigoove magije osetiće i posetioci Gradić festa: finale desetodnevne škole za novosadske umetnike biće klovnovski performans u nedelju uveče, dok će u subotu Francuz sam izvoditi svoje uobičajene bravure u interakciji sa publikom na raznim lokacijama u Podgrađu.
Ensh (Toronto/Kanada)
Internacionalni art pop projekat producenta Milenka Vujoševića na stilski veoma doteran način spaja moderne muzičke tendencije dva velika grada – Beograda i Toronta. Redefinišući postavke žanra, on uspešno kreira autentičnu i jedinstvenu viziju elektro popa uz snažnu bas podlogu, izražen sint zvuk i dominantan glas.
Ensh već godinama uznemirava Severnu Ameriku i Evropu, gde je, pojačan gitaristom i klavijaturistom Kostom Jovanovićem, na stalnoj turneji. Njegov prvi album „Belgrade“, objavljen 2013, kolekcija je neurotičnih numera promenljive dinamike, koje pričaju o povratku u rodni Beograd iz daleke Kanade. Drugi album „Both Of Them Milenko“ iz 2015. donosi nov kvalitet muzičkog izraza, uz jači fokus na ritam, bit i pesme na engleskom i srpskom jeziku. Najnoviji album najavljuje singlovima „Krokodili dolaze“ (omaž Eletkričnom orgazmu) i „Krtice“ koji dahom rok zvuka unosi novu vrednost u prepoznatljiv stil. Ensh je atrakcija koju je neophodno doživeti i zvučno i vizuelno, ali i kroz oštre esperimentalne i energijom nabijene žive performanse.
Trance’n’Dance (Almelo/Holandija)
Akustični vokalno-instrumentalni duo kahona i diđeridua namenjen je pre svega spontanom ludom plesu na ulici, pa sebe najradije predstavljaju kao „live dance act“. Zapravo, to je vrlo maštovita i kreativna improvizacija na mešavinu najsavremenijih muzičkih žanrova, poput dip hausa, psi trensa, tehna i dramenbejsa sa elementima fanka i soula i još koječega.
Ženska polovina ovog dua, Zoe koja peva i svira diđeridu, tvrdi da oni ustvari zvuče kao Mobi i Prodidži koji sviraju pesme osamdesetih i devedesetih iz tajne zbirke njihove majke. Šalu na stranu, jer ozbiljan instrument kao što je dugačka aboridžinska duvaljka ima zvuk čije vibracije često koriste i savremeni producenti kako bi dočarali mistično iskustvo u plesnom potencijalu. Sličan efekat gađaju i Trance’n’Dance, s tim da je njihov pristup muzici u potpunosti organski, oslobođen kompjutera i bilo kakve druge elektronike. Oni, naprotiv, žive i dišu muziku, koja kuca u ritmu njihovog krovotoka, od postanka sveta do danas – tvrdi Zoe kao poziv na njihov nastup u Gradiću.
Akshani Project (Austrija/Srbija)
Simbioza akustičnih i električnih instrumenata, gitare, kontrabasa, bubnjeva i harmonike, sa kompozicijama pisanim u prozračnom džezi maniru, ali i oslobođenim čvrstih žanrovskih okvira, odlika su nesvakidašnjeg benda koji egzistira u dve države. Veliki dinamički rasponi i puno improvizacije u svirci čine njihove svirke jedinstvenim iskustvom uz pravu priliku za neobičan ples, što i jeste suština njihove muzike.
Akshani Project je nastao u Novom Sadu 2012. godine, najpre kao trio gitariste Vukašina Miškovića sa kontrabasom Fedora Ruškuca i bubnjevima Ištvana Čika, da bi im se ubrzo pridružio i Lazar Novkov na harmonici. Veoma iskusni i renomirani muzičari brzo su pristupili snimanju albuma „Global Dances and One Song“, na kome je svaka kompozicija posvećena jednoj vrsti plesa, tangu, marabi, fanku, dramenbejsu, valceru itd, osim pesme „Moscow“ u sporom taktu 6/8. Lider sastava, Vukašin Mišković, prošao je sve oblike klasičnog muzičkog obrazovanja u rodnom Novom Sadu, da bi nastavio na znamenitoj akademiji u Gracu, a danas predaje gitaru u muzičkoj školi u Klagenfurtu. U međuvremenu je ostvario niz saradnji sa značajnim džez i world muzičarima, poput Borisa Kovača i Darka Rundeka. Ostatak benda već godinama čini okosnicu džez i world scene u NS i šire.
Mambo Stars (Beograd/Srbija)
(Ne)očekivana bliskost ljudi sa ovih prostora i latino muzike izrodila je velik i cenjen sastav koji već dve decenije lomi i savija igrače na brojnim salsa/kubana žurkama širom regiona. Mambo stars su živa institucija latino džeza sa brojnim poklonicima, kako u najširem auditorijumu, tako i među muzičarima, koji se naprosto otimaju da barem deo karijere provedu u ovom sastavu.
Ekspanzija svetske, pa i balkanske pomame za latino zvukom usledila je nakon filmova „Mambo Kings“ (sa Banderasom i Armandom Asanteom) i „Buena Vista Social Club“, pa je 1999. godina, između ostalog, bila prelomna i za početak Mambo Starsa. Nakon nekoliko blistavih pojavljivanja na žurkama i u medijima, usledila je prava lavina sličnih bendova, ali je samo jedan ostao na vrhu, neodoljivo privlačan ljubiteljima temperamentne pesme i plesa, ali i brojnim vrhunskim vokalnim solistima, kao što su Lena Kovačević, Ana Sofrenović, Nada Pavlović i drugi. Bendlider i aranžer sastava je saksofonista Tiki Jakšić, a glavni vokali danas su autentični kubanjerosi Hoze Feliks Sebaljos i Nadia Moja. Ideja vodilja, koja okuplja ovaj bend i njegove poklonike, pre svega je dobra zabava, a muzička kritika tvrdi da su nastupi Mambo Starsa istinski rimejk srećnog života iz nekih ranijih vremena, poput zlatnih osamdesetih. I Gradić fest će ove godine zaplesati u tom ritmu.
Toni Pezzanov (Skoplje/Makedonija)
Bandoneon i akordion su male harmonike, koje u rukama ovog priznatog majstora zvuče omamljujuće moćno. Makedonski virtuozo, poznat i širom sveta, u repertuaru neguje zvuke klasične muzike sa pomalo džeza i sve više tanga, koji mu je otvorio nove horizonta i doneo još viši stepen prepoznatljivosti.
Od sedme godine života Toni je u dodiru sa harmonikom, koju od tada vidi kao jedini životni poziv. Redak talenat brusio je i usavršavao kroz sve nivoe obrazovanja, da bi danas bio ugledan i cenjen profesor ovog instrumenta. Ne postoji lokalna ili nacionalna nagrada za muzičko stvaralaštvo koju nije osvojio, a svoje umeće rado deli i sa drugim umetnicima, sa kojima kreira nove zvučne kulise i traga za daljim izazovima. Veština prebiranja po crno-belim dirkama odvela ga je, najzad, i u Južnu Ameriku, postojbinu tanga, gde njegova umetnost sada ima sasvim novo, važno uporište. U Gradić dolazi u okviru svoje velike Letnje evropske tango turneje.
Irena Žilić (Zagreb/Hrvatska)
Tako mlada, a već ima dva albuma i karijeru koja strelovito kreće na gore – najkraći je opis kantautorke iz Zagreba, iznikle na neočekivanom talasu srodnih autorki koji, evo, traje već nekoliko godina. Uprkos većem broju zaista dobrih imena na novoj femino-cro sceni Irena se izdvaja specifičnim vokalnim mogućnostima, stilom i jedinstvenom atmosferom koju uspešno kreira u studiju, na sceni ili u video radovima.
Album prvenac „Travelling“ na prečac je osvojio pozitivne kritike i pažnju auditorijuma, dok je novi, trenutno u pripremi, u startu predodređen da bude drugačiji, budući da nastaje u studiju, spontanim aranžiranjem Ireninih novih pesama. Njenu boju glasa, kao i samo stvaralaštvo, stroga zagrebačka rok kritika često dovodi u vezu sa Norom Džons i Florence and the Machine, mada joj se originalnost nikako ne može osporiti. Uostalom, tu je poslednji video uradak za numeru „The Moon“ kao najava nadolazećeg albuma, i brojnih koncertnih aktivnosti širom Hrvatske, pa i Evrope. U međuvremenu Irena stiže i kod nas, na Gradić fest, samo sa svojom gitarom i u pratnji jedne violinistkinje.
Childado (Tuzla/Bosna i Hercegovina)
Ako se bojiš pada, nikada nećeš uspeti – životni je moto najmlađeg učesnika muzičkog programa Gradić festa. Sam sa gitarom, u stilu najpoznatijih kantautora i trubadura, ovaj sveže svršeni gimnazijalac hrabro stupa na scenu odlučan da uspe u nameri da stvaranje muzike bude njegov životni poziv.
Maid Huremović aka Childado ima 18 godina i trenutno je na životnoj raskrsnici, mada već zna kojim će putem – ka uspehu na ovim, balkanskim prostorima, za početak. Inače svira gitaru i peva sopstvenim stilom, neočekivano promuklog glasa za nekog ko je suviše mlad da bi u punoj meri osetio „čari“ noćnog života i kafana. Stvara pod uticajem Eda Širana i Džona Mejera, a do sada je napisao nekoliko pesama od kojih se izdvajaju „Make You Smile“ i „Dont Go“.
Matko Abramić (Zagreb/Hrvatska)
Pesnik piše pesme na licu mesta i nudi ih prolazniku ili uličnom bendu koji svira u blizini, da ih odmah aranžira i izvede na zadovoljstvo svih prisutnih. Ovo je ideja performansa kojeg će u Gradiću izvesti hrvatski pisac i novinar Matko Abramić.
Abramić je rođen u Čakovcu 1984, a detinjstvo je proveo u Varaždinu. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu je 2013. diplomirao kroatistiku i bohemistiku, a zatim i odradio pripravnički staž za urednika u izdavačkoj kući „Sandorf“. Piše pesme i kratke priče, koje je objavljivao u književnim zbornicima i časopisima „Zarez“ i „Vijenac“. Dobitnik je Rektorove nagrade za zbirku poezije „ono je samo olujne boje…“ iz 2007. godine. Nastupao je s varaždinskim bendom Voodoo Lizards i učestvovao u muzičko-poetskom performansu „Bicikliram, improviziram – sjajim u mraku“ s varaždinskim bendom The Mindmills na Danima performansa 2017. godine.
Nuit Blanche (Šibenik/Hrvatska)
Akustični duo gitare i vokala sa specifičnim geografskim poreklom – dalmatinskom obalom, donosi dah mediteranske topline i neposrednosti protkan finim nitima džez i latino ambijenta. Tome u prilog govori i sam naziv ove ekipice – „bele noći“ u doslovnom prevodu sa francuskog ili još bolje „besane noći“ u žargonu.
Višegodišnja saradnja i zajednički afiniteti dvoje vrsnih muzičara doveli su do stvaranja dua koji ozbiljnim pristupom osvaja pažnju ljubitelja džipsi džeza, bosanove i tanga, kao i laundža baziranog na dalmatinskom i mediteranskom zvuku. Frane Pleadin je gitaristra koji u poslednje vreme rodni Šibenik menja za poslovno privlačniju Rijeku, dok je Jelena Matušan nastavnica u školi, a usput peva i u klapi Kamelija. Njihov nastup karakteriše svežina, karakteristična za kratke i besane noći negde na Jadranu.
Patrick Walker trio (Zagreb/Hrvatska)
Istinski velikan britanske folk scene udružen sa dvojcem vrsnih poznavalaca balkanske muzičke tradicije, dovoljni su za vrhunski ugođaj anglosaksonskog i keltskog folklornog nasleđa. Irska, škotska i engleska muzika, prikazane kroz instrumentalne plesove, ljubavne balade i narodne pesme, uvek nailaze na pozitivan odjek na ovim prostorima, pa je to najbolja preporuka i za nastup ovih majstora na Gradić festu.
Violinista Patrik Voker je jedan od doajena folka i kantrija na Ostrvu, mada živi podvojeno – malo u rodnom Šefildu, malo u drugoj rezidenciji – Zagrebu. Nebrojeni bendovi kroz koje je prošao omogućili su mu nastupe širom sveta i ogromnu reputaciju u žanrovski srodnim krugovima. Njegov trio trenutno je popunjen nešto mlađim kadrom: gitaru svira Hrvoje Sudar, specijalista za hrvatsku, makedonsku i bosansku etno muziku, kroz koje eksperimentiše sa zvukom kao i sa raznim drugim žičanim instrumentima; Ivan Bilić je virtuoz na tradicionalnim duvačkim instrumentima, poput frule i sl, sa karijerom u brojnim sastavima koji neguju irski ili sličan folk zvuk. U ovom sasatavu, trio je već nastupio na brojnim festivalima i u klubovima širom Evrope.
Bitipatibi (Beograd/Srbija)
Uz zavodljiv vokal Une Gašić, zastrašujuće topao ambijent i pregršt pesama o ljubavi, novo wanabe vodeće ime domaće alternativne scene istinski preti da će to uskoro i postati. Omamljujuće erotizovana atmosfera uz dozu neizvesnosti i pritajene opasnosti, odlična je startna pozicija za ovaj drim-pop bend sa jakim fan bazama u većini regionalnih centara, pa i u Novom Sadu.
Šuogejz ili spejs rok drugi su termini za specifičan žanr spore, teške, gotovo ambijentalne rok muzike koja pleni jednostavnošću, dubinom i snagom tekstualne poruke, nešto nalik na Stereolab ili Mazzy Star. Bitipatibi su istinski majstori ovog pravca, sa izuzetno iskrenim pristupom pisanju u čemu glavnu reč vodi frontmenka, zauzimajući poziciju osobe koja kroz ljubav posmatra svet i stvara odnose o kojima peva iz dubine duše – pa kud puklo da puklo. Kvalitet koji emituju kako u studiju tako i na živim svirkama, sa lakoćom pronalazi put do ipak brojnih poklonika ove vrste muzike. Uz dva dosadašnja albuma „Lešnici divlji“ i „Lešnici divlji 2“, pojavili su se i na kompilaciji regionalne alter scene „Bistro na putu do šume vol.2“, između ostalog.
Jazzmo (Kruševac/Srbija)
Struja manuš džeza vrlo je jaka na Balkanu, pa i epicentar Šumadije ima svoje predstavnike škole Đanga Rajnharta. Manuš džez, poznat i kao džipsi sving (od francuske reči „manuš“ – Ciganin), prava je kafanska muzika nekih davnih vremena u romantičnom Parizu, a danas se neguje širom sveta i to sa velikom pažnjom i posvećenošću.
Ovaj kruševački sastav izvodi manuš već deset godina, u okosnici Nenada i Nikole Miloševića (gitara i kontrabas), kojima danas društvo prave Vukašin Simić sa harmonikom i Stevan Rakonjac na ritam gitari. Uz standarde pravca izvode i autorske kompozicije, što su već zabeležili i na prvom albumu „With My Violin“. Među brojnim nastupima u kraju i okolini, posebno su ponosni na dva Nišvila, 2010. i 2016. godine, a u Novom Sadu/Petrovaradinu zasviraće po prvi put.
Jasna Jovićević (Subotica/Srbija)
Saksofon, bas klarinet i flauta su njeni osnovni instrumenti, spejsdram (vidi sliku) tajna strast, venčana je sa muzikom i zvukom, a jogu živi kao deo svakodnevice. I, sve to na vrhunskom nivou, kao edukatorka/predavačica ili priznata umetnica na raznim meridijanima, od regiona i Evrope, do dalekih američkih kontinenata.
Jasna je Subotičanka sa diplomom čuvene Muzičke akademije „Franc List“ u Budimpešti i magistraturom iz kompozicije na Univerzitetu York u Torontu. Doškolovavala se i studijski putovala u SAD, Brazil, Austriju, Španiju i Italiju. Svirala je sa istaknutim muzičarima širom sveta, uz domaće vedete (Vasil Hadžimanov, Bisera Veletanlić, Rambo Amadeus…) i osvajala nagrade na brojnim festivalima džez i etno muzike, što i jesu širi okviri njenih umetničkih istraživanja i autorskih radova. Solidno popunjena diskografija ove neobične i atraktivne muzičarske pojave, između ostalog, uključuje solo-album „Zvuk ptica“, kao i „Live“ sa ženskim regionalnim big bendom, pokrenutim na njenu inicijativu. Trenutno je profesorka na Višoj strukovnoj školi u Subotici, gde vodi i svoj joga centar „Iskra joga“. Njen nastup na Gradić festu idealna je prilika za lep ambijentalni ugođaj i iskorak iz uobičajene zvučne svakodnevice koja nas okružuje.
Sergio Lounge (Beograd/Srbija)
Izuzetno zanimljiv i kreativan, ovaj umetnik donosi dosta novog i lepog na ovdašnju scenu, prvenstveno stilski i originalnom upotrebom tehnologije. Njegov osnovni instrument je računarska tastatura šarenih tipki, koju koristi kao sintisajzer, i još mnogo toga.
Sergio Lounge je umetničko ime Srđana Popova, svestranog i vrlo talentovanog muzičara koji objedinjuje romantizam nekih prošlih vremena i stilskih epoha sa savremenoim pristupom sviračkoj i producentskoj infrastrukturi. Trenutno poznat kao – tastaturista, on odlično vlada i gitarom, bas-gitarom, i kontrabasom, te flautom, a usput i peva kao slavuj. Do novog instrumenta je došao u potrazi za savršenom klavijaturom koja ide uz njegov jedinstven personaliti. Žanrovski prati nasleđe zlatnih šezdesetih i osamdesetih, kroz savremen produkcijski pristup laundž muzici, disku, italo disku, šlagerima i eksperimentalnoj muzici. Najčešće se dovodi u vezu sa uticajima švajcarskog dvojca Yellow i DJ Todom Terijem, prvenstveno zbog razigranih ritmova i zvukova ala kompjuterske igre i konzole. Trenutno nastupa uz podršku bas-gitare i elektronskog seta bubnjeva.
Buč Kesidi (Pančevo/Srbija)
Nov i zanimljiv neo pop projekat mladog benda sa „one“ strane velike reke, šarmantno koketira sa prošlim vremenima na savremen, postmoderan način. Već na prvi pogled sve je tu: odela i kravate, živahna svirka bez puno sola, povremeno višeglasje i zvuk gitare ala pedesete, uz malo moderne pesničke introspekcije na teme urbane paranoje – sasvim dovoljno za punu pažnju publike i kraijeru u usponu.
Tri mlada levoruka Pančevca rokenrol shvataju kao idealno sredstvo za umetnički izraz, zabavu, protest i bekstvo u svet utopije i mašte. Od debi EP-a „Španska serija“ i albuma „Posesivno-osuspsivni hospul“ iz 2016, interesovanje za njihov rad kod publike i kritike progresivno raste, čemu doprinose i česti energični koncert, između ostalog i na festivalima Exit, Arsenal, Mixer, Lake i Berlin Music ili kao podrška vodećim alternativnim aktovima Stuttgart Online ili Artan Lili. Sada je čas da se upoznamo i sa najnovijim hitom Buča Kesidija, neorokabili pop prangijom „Draga“.
Vuk Vujačić (Beograd/Srbija)
Čudesna tehnika ovog majstora na šest žica naizgled jednostavan instrument, kakva je gitara, pretvara u čitav simfonijski orkestar i zvukom potpuno ispunjava koncertni prostor. U pitanju je stil sviranja teping tehnikom uz efekte dilej i reverb ili tzv. voluminozna klavirska gitara, koju na maestralan način demonstrira ovaj umetnik iz glavnog grada.
Skroman i nenametljiv, Vuk je do sada imao samo nekoliko open air svirki u Knez Mihajlovoj i na šetalištima crnogorske rivijere, koje su se, uglavnom, završavale raspravom sa organima reda. Međutim, kada je uživo čuo londonskog baskera Pola Sebastijana, sve se promenilo – od tada pokušava da reprodukuje ono što je zabeležio njegov senzorni aparat u tih četvrt sata čiste magije. U karijeri je od tada prošao svašta – bio Branko Bockica, svirao sa bendovima Gnjile i Dve i po plavuše, gostovao na festivalima i u klubovima – uvek nudeći deo svoje čarolije. Sada je došlo vreme da nam predstavi 12 autorskih bisera kao sažetak dosadašnjih istraživanja. Iako za sebe kaže da je više sobni nego ulični svirač, skromni virtuozo ustvari zaslužuje nastup u Karnegi holu, a do te prilike, koja će neminovno doći, u ambijentalnoj magiji njegovih nestvarnih nota uživaće „samo“ posetioci Gradić festa.
Nenad Đukić (Novi Sad/Srbija)
Umetnik sa balonima, u lokalnoj sredini poznat kao Mister Twister, jedinstven je kreator neobičnih skulptura i prilično živih instalacija od naduvane plastike, koje će ovom prilikom podeliti sa posetiocima Gradić festa. Inspiraciju za stvaralaštvo pronašao je u slučajnom susretu sa svetski poznatim maestrom balona Šonom Runijem, upravo u Novom Sadu na Festivalu uličnih svirača 2010. godine, a sada će imati zadovoljstvo da sa njim podeli i deo svoje umetnosti.
Osim samostalnih predstava tokom festivala, dva umetnika će imati i značajan udeo u uličnoj povorci tokom ceremonije svečanog otvaranja, kada će manipulisati sa pet džinovskih skulptura napravljenih upravo od balona. Nenad je inače diplomirani sociolog, a po vokaciji panker koji u slobodno vreme svira bas gitaru. Iskustvo u kreiranju figura od balona sticao je na raznim radionicama i seminarima, ali najviše u praksi, na festivalima, kao i ulicama i trgovima gradova u regionu i šire. Posebno uživa u činjenici da njegov rad najviše raduje najmlađe, a trenutno je okupiran nastojanjem da unapredi veštinu pravljenja lica i grimasa – od balona.
Bojana Vunturišević (Beograd/Srbija)
Novo/staro lice, ex-vokal sastava Svi na pod, odnedavno je u solističkim vodama gde je već stekla sasvim zavidnu reputaciju. Prepoznatljive boja glasa i jedinstvenog stajlinga, ova hrabra mlada žena nastavlja (ne)sigurnim stazama domaće scene nešto sporijim tempom, ali i studioznijim pristupom pisanju poezije
Zrelija od posttinejdžerskog izdanja u okviru benda sa kojim je provela svoje dvadesete, Bojana je posvećena tzv. ženskim temama, koje razmatra iz ličnog ugla, vrlo emotivnim koloritom i sa obiljem pojmova koji referišu na frustracije modernog života u velikom gradu. Muzički i žanrovski sebe opisuje jednom rečju – pop, mada ostaje dosledna trip-hop/dens elementima i čvrstim gitarskim pasažima koji su krasili i dva albuma Svi na pod. Pesma posvećena Ejmi Vajnhaus na sveže objavljenom albumu „Daljine“ neminovno ukazuje na dozu uticaja pokojne pevačice, vidljivu kroz nežnost i čvrstinu Bojaninog vokala. Aktuelni singl „Kese etikete“ prava je ilustracija veliog potencijala nadolazeće heroine najnovijeg talasa u srpskoj pop kulturi.
Sanda i Shoica (Beograd/Srbija)
Autorski akustičarski duo gitare i glasa uz perkusije, nastao je kao plod čiste ljubavi, koju teži da proširi na svet oko sebe u pokušaja da ga učini boljim za buduće generacije. Muzičko nasleđe tipično za ove prostore, obogaćeno nenametljivom upotrebom latino ritmova, pretaču u pitku scensku izvedbu u dva glasa, sa puno topline, nežnosti i romantike.
Formirani 2013, Sanda i Šojka su premijeran nastup imali kao gosti Vlade i Bajke (Sandinog oca) na velikom koncertu u „Sava centru“. Sanda je, inače, glumica, sa ulogama u komadima Duška Kovačevića u Zvezdara teatru, „Kontejner sa pet zvezdica“ i „Rođendan gospodina Nušića“, kao i nastupima u dečijem pozorištu Maximus Arts i sa bendom Lilihip lolipop. Šojka je pak perkusionista i graditelj udaračkih muzičkih instrumenata, sa dve decenije karijere u bendovima poput Amaro Del i Kal (preko 200 nastupa, uključujući i američku turneju), kao i sa plesnom trupom Flamencoraneo Company. Trenutno pripremaju album prvenac, kojeg najavljuju uspešnim singlom „Diši“.
Skijaš i Jeti (Beograd/Srbija)
(i.ytimg.com)
Neukrotiva snežna lavina koja bespovratno nosi sve pred sobom, pravi je način da se dočara scenski efekat supersoničnog dvojca iz umetničkog podzemlja prestonice. Polarni bubanj i baskija – bas gitara napravljena od skije, jedine su alatke ova dva kostimirana virtuoza u napetom superveleslalomu kroz fank, dram en bejs, lou rok i srodne žanrove, uz još ponešto…
Jetijev mini set bubnjeva dovoljan je za gruv bez premca, dok se distorziranom baskijom sa samo dve žice (ala Morfin) najefikasnije upravlja slajdom i povremeno gudalom. Skijaš i Jeti za nastup traže veoma skromne uslove, samo par kvadratnih metara i struju, a za uzvrat nude šou obogaćen imrovizacijama za koje inspiraciju pronalaze na licu mesta, u ambijentu i publici. Sudeći po svemu, Gradić će ove jeseni doživeti još jedan autentičan ulični spektakl za pamćenje.
On Tour (Beograd/Srbija)
Vodeći domaći predstavnici amerikane, beogradski trio zavodi atmosferom prašnjavih puteva, nemirnih brzaka i uskih kanjona, kojima usamljeni jahač kroz preriju stiže po okrepljenje u nekakav ozloglašeni salun jer – šta mu je drugo preostalo u toj nedođiji. Obogaćeni evropskim i pomalo ovdašnjim sastojcima kulture, On Tour kroče putem Taunsa van Zanta, Emilu Haris, Bonija Prinsa Bilija i drugih proslavljenih velikana američke kosmičke muzike.
Na mestu gde iskrenost pobeđuje virtuoznost, počinje putovanje Vladimira (Ventolin), Ivane (Ika) i Marka (Mothership Orchestra), prepoznatljivih vokala i instrumentalnih pasaža, sa tekstovima koji ulaze u srž priča o ljubavi ili neobičnim sudbinama. Šest godina na putu od dima do dima, pretočeno je u dva albuma i nebrojene koncerte u nekoliko država, a deo njihove jedinstvene topline ulepšaće i neku od večeri u romantičnom Gradiću.
Ivan Jegdić (Beograd/Srbija)
Mladost, muzički talenat i poetski nadarena duša, odlike su pesnika-pevača koji potpuno sam stiže u Gradić direktno sa svog povremenog/stalnog radnog mesta – beogradskih pločnika. Iskren i predan umetnosti, ovaj devetnaestogodišnjak je, u nedostatku boljih uslova, odabrao jedino što mu se trenutno nudi – da bude autentičan ulični svirač.
Ipak, za njega je čuo i daleko širi auditorijum, putem TV programa „Ja imam talenat“, gde je dospeo do polufinala, mada je po reakcijam žirija na njegovu emotivnu interpretaciju kod većine viđen kao pobednik. Upravo tako je okončao drugo veće pojavljivaje u javnosti, kroz nastup na „Talkinfest talentu“, ali do sada mu ni to nije pomoglo da snimi album i uskoči na barem lokalne top-liste. Međutim, nema sumnje da je taj trenutak veoma blizu, u čemu će mu dosta značiti i nastup na Gradić festu. Svoju umetnost vidi i kao mračnu i kao pozitivnu, a stvara po uzoru na velike pesnike književnih epoha, uz muzičke uzore u rasponu od orijentalnih motiva do roka, repa i ar-en-bija.
Herz (Beograd/Srbija)
Pravo osveženje za domaću umetničku pop scenu stiže u vidu gruvi ritmova i razigranih gitara družine na tragu znamenite mančesterske ekipe iz osamdesetih (Smiths, Happy Mondays…). Herz su Beograđani koji ubrzanim koracima grabe ka pravoj popularnosti, u čemu su već ostvarili značajne iskorake.
Tek što su se pojavili u javnosti sa nekoliko zanimljivih singlova praćenih video radovima, koracima od sedam milja zaseli su na vrhove relevantnih domaćih top-lista Jelentop 10, Videodrom i Diskodrom. Četiri pesme objavljene na maxi singlu za „Lampshade Media“, uz ostatak pripremljenog materijala, poslužile su im kao odskočna daska za nekoliko uspešnih svirki po BG klubovima. Upravo živi nastupi su nešto što ih najviše privlači, prvenstveno zbog razmene energije sa publikom, pa Gradić fest vide kao idealan sledeći veliki korak u karijeri.
Do Re Mi (Novi Sad/Srbija)
Bend Do Re Mi je tinejdžerskog uzrasta, sa članovima od 13 do 16 godina, polaznicima muzičke škole istoimenog udruženja, koje kroz brižljivo kreirane programe upoznaje svoje đake sa osnovnim muzičkim veštinama i znanjima. Desetogogodišnjica rada ove škole biće obeležena njihovim nastupom na Gradić festu, gde će demonstrirati svoje skoro već potpuno profesionalno umeće na rok pozornici.
Udruženje „Do Re Mi“ neguje rad sa različitim starosnim kategorijama, ali je njihov tinejdž bend specifičan po tome što su članovi praktično odrasli zajedno, učeći i razvijajući se kao pravi kompaktan svirački sastav velike međusobne prisnosti i razumevanja. Zato na sceni deluju vrlo uigrano, a uspešno komuniciraju i sa publikom. Za jednu godinu od kada su prisutni na javnoj sceni, ostvarili su veliki broj nastupa, ali i snimili nekoliko autorskih numera, od kojih je „Grad koji volim“ prepoznata kao nezvanična himna Novog Sada. U sastavu su dva vokala, bubnjevi, bas gitara, električna gitara, električna violina, električna tamburica i klavijatura. Njihov nastup otvoriće program bine u Beogradskoj ulici poslednjeg dana Gradić festa, u nedelju u 17 časova.
Ulični plesači Novog Sada (Novi Sad/Srbija)
Netipična plesna predstava u kojoj je muzika samo propratni element u performansu savremenog teatra kroz pokret uličnog plesa, ideja je sa kojom u Gradić dolaze Ulični plesači Novog Sada. Dvadesetočlana trupa igrača će tako, ovom prilikom, fokus izvedbe staviti na glumu uz miks lagane muzike kao zvučne kulise.
Udruženi plesači su sastavljeni iz nekoliko plesnih organizacija iz Novog Sada i Beograda, kao što su Groove i Urban dance studio, čija saradnja datira od projekta plesne edukacije francuskog plesača Sabrija iz trupe „Kafiq“, kojeg je organizovao Francuski institut u Srbiji, sa centrima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Kako bi naučeno na ovom seminaru podelili sa publikom Gradić festa, Ulični plesači su osmislili performans pod nazivom „8“, kojim nastoje da prikažu taj broj osnovnih ljudskih emocija. Njihov nastup će biti održan nakon ceremonije otvaranja Gradić festa, u petak 1. septembra od 23.30 časova na punktu u Beogradskoj ulici.
Vilin konjic (Novi Sad/Srbija)
Šumska Vila raspisuje konkurs za prijem muzičara u Šumski orkestar, koji će održati veliki koncert u šumi. Na audiciju se prijavljuju mnoge životinje, među kojima su i Meda, Slon, Bumbar i Ptica pevačica. Ko će od kandidata proći na audiciji i zasvirati na koncertu, uz aktere pozorišta „Vilin konjica“, ekskluzivno će saznati posetioci Gradić festa.
Putujuće pozorište „Vilin konjic“ je udruženje, koje od 1999. godine kroz različite aktivnosti nastoji da očuva i zaštiti kulturu i umetnosti, i razvije različite kulturno-umetničke sadržaje sa naglaskom na pozorišnu umetnost i edukaciju. Do sada je pozorište kreiralo 25 originalnih predstava sa preko 900 izvođenja, uz autorski šou „Sanko Pospanko i drugari“ prikazan na TV Panoniji. Predstava „Šumski orkestar“ će na Gradić festu biti izvedena u subotu, 2. septembra, na bini u Beogradskoj ulici.
Škola mjuzikla Eudven (Beograd/Srbija)
„Kabare“, „Čikago“, „La la lend“, „Veliki Getsbi“ i „Burleska“ neki su od mjuzikala čije popularne tačke u Podgrađe donosi ovaj edukativno-zabavan projekat. Mala škola za velike uloge je sa Gradić festom u startu na istoj liniji – njihove tačke najbolje komuniciraju kada se izvode u interakciji sa publikom – što je jedan od osnovnih postulata ove smotre ulične umetnosti.
Eudven svojim polaznicima nudi potpunu strast i ljubav prema mjuziklu i kabareu kao specifičnim pozorišnim žanrovima, koji spajaju pevanje, ples i glumu. Stoga nastavnici raznih scenskih disciplina pre svega rade na ličnom planu sa svojim učenicima, nastojeći da im prenesu iskustva o konceptu mjuzikla, kao i o scenskom držanju i samopouzdanju. Pored redovnih godišnjih koncerata, škola je nastupila i na raznim muzičkim i zabavnim festivalima, kao što su BeGeVeGe, Dečiji sajam, Inkluzivna dečija igra bez granica i Red Shoes. Osim prepoznatljivih hit numera iz popularnih filmskih i pozorišnih predstava, Eudven nudi i sopstveno ostvarenje „Eudven Music Show“, kao najavu za buduće nove autorske iskorake.
Hornsman Coyote (Beograd/Srbija)
Rege muzika i rasta ideologija oduvek su bliske ljubiteljima muzike i drugih srodnih stvari na ovim prostorima. Shodno tome i Hornsman Coyote je institucija kojoj posebno predstavljenje nije potrebno. Ipak…
Mlađe generacije vredi podsetiti da je Nemanja Kojić jedan od najdoslednijih muzičara domaće scene, od početka do danas jednako odan dredlok mitologiji i sporim, kotrljajućim ritmovima Jamajke. Vrstan svirač na brojnim instrumentima, u početcima karijere nastupao je i snimao između ostalih i sa Del Arno bendom i Sunshine, dok je sa svojim Eyesburnom objavio čak sedam studijskih albuma krosovera regea i hard kora. Nešto bliži izornom zvuku bio je sa sastavom Soulcraft, dok je trenutno zauzet pripremanjem novog benda Remedy. U Gradiću će biti jedna od vodećih zvezda, a dolazi sa pratećim saund sistemom sa kojim nastupa već 11 godina.
Izmena vremena & Ivan Čkonjević (Petrovaradin/Srbija)
Ukulele, mandolina i gitara, uz elegične stihove pune lutanja, introspekcije i melanholije, uobičajena je trubadurska priča koju donosi nesvakidašnji dvojac autentičnih gradskih pesnika i kantautora. Dve bogate karijere spojene u jednu prete da prerastu u nešto veliko, a Gradić fest je prava prilika za iskorak u šire sfere prepoznatljivosti.
Izmena vremena aka Nikola Nešković (Novi odmetnici, Pesnici dodira) se autorskim radom bavi već punu deceniju, prizivajući kantri, folk i bluz duhove velikana poput Dilana, Janga i Keša. Muzikom i poezijom slušaoca vodi na dugo, sentimentalno, metafizičko putovanje, u čemu mu od nedavno pomaže i Ivan Čkonjević (Ana Never, Belgrade Noise Society, Jesenji orkestar), multiinstrumentalista trenutno fokusiran na žičane instrumente i to uglavnom manjih gabarita. Samostalne diskografije ova dva vrstna predstavnika urbanog andergraunda, do sada objedinjene samo kroz EP „Ruku u ruku u ruku“, uskoro obećavaju i novo zajedničko celovečernje audio ostvarenje.
Olivera Popović (Novi Sad/Srbija)
(Neo)klasična rokerska pojava u vidu čvrste desnice koja ore po stratokasteru i moćnog vokala kao stvorenog za koncertne arene, ustvari je opis nežnog devojačkog bića koje inspiraciju za svoje stihove pronalazi u unutrašnjim svetovima i oko sebe. Oliverina muzika je sazdana od sirovih gitarskih rifova i melodičnih napeva, što je u startu odvaja od većine kolega kantautora, koji uglavnom neguju čistu akustiku.
Bekgraund ove zanimljive pojave je u bendovskoj svirci, ali je nakon gotovo decenije takvog iskustva ipak izabrala samostalnu karijeru, u kojoj se za sada odlično snalazi. Umetnički rad je već odveo na pregršt regionalnih festivala autorske muzike (Kantfest, S.O.S, Demofest, Exit…), mada joj ni klupske svirke nisu manje važne. Aktuelan repertoar verovatnog budućeg albuma predstaviće i na Gradić festu početkom septembra.
Vanja i Saša (Novi Sad/Srbija)
(i.ytimg.com)
Akustični duo autentičnih novosadskih andergraund muzičara u Gradić donosi eho trubadura koji greje srca i raspaljuje maštu. Iako na momente deluje drugačije, Vanja i Saša ustvari pevaju o ljubavi i vole kišu, mada njihov društveni angažman prevazilazi okvire „obične“ ljubavne poetike.
Gitara Petra Dabića (Cartoon, Robotove gnezdo, Grecki) i glas Borisa Malinovića (Treći čin, Emanuil, Voda nad vodama) već su dobro poznati ovdašnjim ljubiteljima nekonvencionalne umetnosti, a u međuvremenu su pobedili na ovogodišnjem festivalu neafirmisanih autorskih kompozicija Takt fest u Novom Sadu. Njihovi audio radovi dostupni su na sledećoj adresi: vanjaisasha.bandcamp.com/releases.
Nađa Vračarić (Novi Sad/Srbija)
Vrlo mlada i nadasve perspektivna kantautorka tople urbane amerikane samo svojim snenim glasom i razloženom gitarom na prečac osvaja širok prostor za buduće delovanje. Epicentar srca ravnice, negde na vrelim novosadskim bulevarima, kao stvoren je za njena intelektualna promišljanja i više nego konkretne gitarske pasaže u kojima se lako prepoznaje život u potpunosti posvećen muzici i umetnosti.
Indi art rok pod uticajem St. Vincent, Arcade Fire i Beatlesa nije stvar koja će je učiniti bogatom, ali će pravi poštovaoci dobrog zvuka i zanimljive, angažovane tekstualne poruke uvek podići barem jednu obrvu već na prvi dodir elektrificirane žice i Nađine trzalice. U muzici je, inače, od najranijih dana, kroz klasično obrazovanje na klaviru i gitari, a potom i u školskim bendovima, koji su sada ipak samo prošlost devojke koja, kako stoje stvari, najbolje rezultate postiže – sama. Dokaz: debitantski EP „Venus in Gemini“, kojeg ona, suviše skromno, naziva samo – demo.
Dojo (Novi Sad/Srbija)
Kako pobediti strahove, izboriti se sa depresijom, prihvatiti svoje dijagnoze i živeti život po sopstvenim pravilima i po svaku cenu, tema je imaginarnog filma pretočenog u tripoznu muziku nadolazeće novosadske heroine Dojo. Visokostilizovana i zaokružena priča koja mnogo obećava delo je svestrane umetnice Dunje Dačić i prateće ekipe, pod snažnim uticajem muzičkog stvaralaštva Ruičija Sakamota, Kejt Buš, Toma Jorka i Pi Džej Harvi, kao i vizuelne estetike Hajaoa Mijazakija i Dejvida Linča, između ostalih.
Projekat Dojo je relativno svež, ali je tek dve godine nakon prvog pojavljivanja u javnosti dao vrlo opipljive rezultate, najpre kroz EP „Endings“, a nedavno i celovitim studijskim albumom „Solstice“. Kroz naporan i uzbudljiv proces pisanja, snimanja, miksanja i masteringa Dunja je prošla uglavnom sama, pronalazeći inspiraciju u senovitim delovima svoje gradske četvrti, i to noću, kada su joj aranžmanska rešenja, kako kaže – najbolje nadolazila. Svoju misiju vidi u prizivanju svetlosti i nade u sebi i prema sebi, kako bi na metaforičan način prikazala konstantnu borbu koja se, generalno, odvija u svakom mislećem biću. Mističnost ovog projekta, čini se, najbolje će razvejati video radovi, koji govore više od svake izgovorene reči. Dojo svirku na pločnicima Gradić festa zato ne treba nikako propustiti.
Morali (Novi Sad/Srbija)
Posetioce ovogodišnjeg Gradić festa na Trgu vladike Nikolaja dočekaće street art performans Morali, gde će publika imati priliku da vidi stvaranje i nastajanje umetničkog dela koje će slikati novosadski umetnici Jovan Obradović Špira i Aleksandar Bunčić. Ulična umetnička akcija inspirisana je umetnošću crtanja i slikanja po zidu kao večitim odnosom zida i boje.
Postavka ovog uličnog performansa tretira fasade kuća na trgu kao scenografiju i pozadinu spektakla, ističe njihovo trenutno stanje renoviranja, te podstičući na razmišljanje o trajanju, zaštiti i odnosu prema spomenicima kulture. Jovan Shpira Obradović je multimedijalni umetnik iz Novog Sada, gde radi kao slobodan dizajner i muzičar. Polja rada kojima se bavi variraju od tipografije, veb dizajna, grafita i street arta, do muzike i muzičke produkcije, spoken worda, videa… Aleksandar Bunčić je završio odsek za skulpturu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kao i master studije na smeru crtež. Član je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) i Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), a bavi se i street artom i grafitima dugi niz godina.
Lisa Pellegrini (Parma/Italija)
Indijski tradicionalni ples katak je dve hiljade godine stara legenda o putujućim pevačima-pesnicima koji su pesmom i igrom prenosili priče i poruke i mitologiju drevnih zapisa. U srednjem veku se razvio u pozorišnu umetnost bogatih kostima i nakita, a jedna od ključnih predstavnica ovog plesa ponovo dolazi na Gradić fest.
Lisa Pelegrini je izučavala indijsku filozofiju, jogu i meditaciju u Italiji i Africi, a zatim i klasičan indijski ples bharatanatyam, da bi na prvom putovanju u Indiju otkrila katak. Od tada je nastupala na različitim festivalima i držala kurseve indijskog plesa širom sveta. Izražajna strana plesa katak, koji kombinuje energiju koraka i pirueta sa suptilnim pokretima ruku, prepričava indijske epove kroz gestove i mimiku, dok plesači na člancima nogu nose velike praporce gungru, koji se smatraju delom plesačevog tela, a njihov zvuk omogućuje publici da bolje prati ritam.
Rodrigo Guzman Cazares (Meksiko siti/Meksiko)
Digitalni i vizuelni umetnik, rođen u jednom od najvećih gradova na svetu, usred gužve i saobraćajnog haosa, nadahnuće za svoj rad pronalazi u stilu života ljudi u megapolisu. Inspirisan arhitekturom, uličnom umetnošću i digitalnom estetikom, on je fokusiran na reviziju modernog života i percepcije, a u Gradić dolazi sa projektom „Slike na zidu – Nowhere“.
Rodna kuća bana Jelačića u Beogradskoj ulici broj 10 u Podgrađu, obnovljena je 2010. godine, ali veći deo prizemlja ni nakon toga nije zaživeo niti dosegao svoje potencijale. Inspirisani arhitektonikom ovog prostora, entuzijasti iz Udruženja Scenatoria, u saradnji sa drugim umetnicima i kolektivima, proteklih pet godina organizuju različite programe i akcije u cilju skretanja pažnje na značaj i vrednost tog objekta. Najlepša barokna građevina Gradića podno Petrovaradinske tvrđave biće platno po kojem će Rodrigo Guzman Cazares projektovati svoje radove. Slojevi istorije postaće tako prostor za igru svetlosti vizuelnih animacija u ambijentu, a video projekcije će oživeti unutrašnjost kuće, skretanjem pažnje na detalje koji daju širu sliku.
Petting Blues band (Novi Sad/Srbija)
Da bluz nisu samo emocije, već i energija, nastoji da dokaže lokalna bluz družina, jednako predana standardima žanra, koliko i autorskom radu. Ponosni vlasnici debitantskog albuma, i to, u duhu tradicije – snimljenog uživo, spremni su na sve da pokažu kako ovaj tradicionalni oblik muzike ima veze i sa modernim vremenima, i te kako.
Počeci benda sežu do 2008, kada je centralna ličnost, piroman na gitari Džimi, okupio inicijalnu ekipu i počeo sa klupskim nastupima. Usledili su tribute projekti posvećeni Hendriksu i Krimu Epika Kleptona, da bi se ekipa vrlo brzo okrenula svojim kompozicijama. Tako zdrav pristup materiji pokrenuo je solidnu karijeru, koja je kulminirala svirkom u neprevaziđenom novosadskom Studiju M, zabeleženom i na dosada jedinom albumu ovog perspektivnog sastava.
Luke Black (Beograd/Srbija)
Internacionalno poznat pop izvođač sa ovih prostora prava je retkost, ali to i nije neko čudo kada upoznate Luku Ivanovića aka Luke Black. Ovaj mladi milenijal (23) je tekstopisac, producent, pevač i svirač čija se slava širi brzinom krugova na vodi nakon bačenog kamenčić, i to od beogradske baze, preko Nemačke i Španije, sve do Kine, gde, kažu – preti da dostigne popularnost Bate (Valtera) Živojinovića i Novaka Đokovića.
Luke je pravi predstavnik svoje generacije, koja ne trpi pritisak javnosti, vremena i prostora u kojem stvara. Tako je, u želji da se suprotstavi tipičnoj slici Balkanca u svetu, pokrenuo svoje umetničko-kreativno pleme Neoslavic, sa istomišljenicima balkansko-slovenskog porekla sa raznih meridijana, koji poštuju svoje korene, ali i nastoje da budu savremeni i otvoreni, jednostavno – unapređeni. Muzika kojom se brzinom svetlosti penje na domaćim, regionalnim i internacionalnim top-listama, (ne)tipična je neo-pop matrica u elektronskom ruhu, sa zanimljivim tekstovima koji govore o svetu i svakodnevici, okruženju, generacijskim bubama i, naravno – ljubavi.
Od prvog hit-singla „D-Generation“ do aktuelne „Walpurgis Night“ Luke se našao na meti najeminentnijih lokalnih remiks majstora, sa radio-talasa odavde do SAD retko se skida, a i svirke u inostranstvu su mu gotovo svakodnevne. Nakon nastupa na Alternativ Fashion Weeku u Berlinu, najatraktivnije uspomene poneo je iz klubova Pekinga, Šangaja i Gvangžua. Nakon svega, da li je čudno što je baš on jedini izvođač iz ovog dela Evrope koji je prdstavljen kroz Instagramov globalni projekta @music u društvu velikana kao što su 50 Cent, Miley Cyrus i Foo Fighters. Gradić fest je zato idealna prilika da proverimo njegove stvarne potencijale.
Green Onions Blues band (Novi Sad/Srbija)
Pod sloganom “uzdaj se u se i u svoje kljuse“, harpista (usna harmonika) Šanji Boy Williamson (Šandor Pastor) se, nakon bezbroj avantura na lokalnoj sceni, odlučio za konačan iskorak – osnivanje benda sa svojim sinovima, Gerijem i Tomijem Pastor Kiči. Tako su Green Onions porodična manufaktura u kojoj je podela uloga veoma jasna, kao i krajnji cilj – širiti ljubav prema bluzu.
Repertoar sastava baziran je na izvornoj muzici američkih crnaca: spiritualima, radnim pesmama i folk bluzu, uz dužno poštovanje prema najvećim autorima žanra, Kešu, Kingu i Kleptonu. Sve je to, ustvari, nastavak decenijske priče najstarijeg Pastora, koji se, kao samouk gitarista, harpista i pevač, kalio kroz različite bendove, poput Blueshaltera, Blueberries ili sopstvenog Blueseuma, ali i kao one-man šou. Ovaj vredan entuzijasta najzad ima priliku da svira po „svojim notama“, u čemu mu svesrdno pomažu naslednici, stariji Geri na flauti i nešto mlađi Tomi kao gitarista odličnog znanja i velike perspektive.
Foolosophy Entertainment (Novi Sad/Srbija)
Umetnička trupa bazirana na elementima uličnog teatra, uz veliku dozu veštine, fleksibilnosti i profesionalizma, sa lakoćom izvodi najraličitije discipline ove vrste umetnosti, kao što su žongliranje, pantomima, stilt šetnja, žive statue, farbanje lica i ples sa vatrom. Dizajnirani i kostimirani do poslednjeg detalja, ovi umetnici svojoj publici uvek nude potpun, savršen ugođaj.
Trupu Foolosophy Entertainment osnovali su mladi umetnici, Novosađanin Nemanja Mirić i Rumunka Sofija Jorga Mirić. Svoje brojne kreativne, maštovite i ponekad veoma zahtevne tačke do sada su izvodili na brojnim međunarodnim festivalima i drugim događajima sličnog profila.
Soundbeam orkestar Dobri ljudi (Novi Sad/Srbija)
Nazvan po saundbimu, muzičkom uređaju na bazi senzorske tehnologije, orkestar Dobri ljudi nastoji da poboljša senzibilitet zajednice prema osobama sa posebnim potrebama, kao deo muzičke radionice „Zvučni snop“. U skladu sa mogućnostima, članovi orkestra – mladi ljudi sa invaliditetom ili ometeni u razvoju od 2013. godine aktivno učestvuju u kreiranju i izvođenju različitih muzičkih sadržaja, uglavnom sopstvenih bluz i džez improvizacija ili ambijentalnih pasaža.
Predan rad pod rukovodstvom Žarka Sebića i Renate Koler doneo im je rezultate na umetničkom i društvenom planu, poput izrade muzike za dokumentarni film „Kad bih mogla da biram…“ o devojci sa cerebralnom paralizom, koji je prikazan na festivalima u Srbiji, Ukrajini i Kanadi. U međuvremenu, orkestar je nastupio i na Novosadskom džez festivalu u saradnji sa Boris Hložan triom, a kao kruna aktivnosti, projekti radionice „Zvučni snop“ našli su se u aplikaciji Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021, gde su ocenjeni kao – veoma perspektivni. Za nastup na Gradić festu, Dobri ljudi pripremaju saradnju sa nekoliko eminentnih novosadskih muzičara različitih usmerenja.
Pozorište Promena (Novi Sad/Srbija)
Grupa mladih glumaca rešila je da se ujedini u misiji donošenja kulture improvizovanog pozorišta u Srbiju. Poput najvećih stvaralaca scenske umetnosti, na licu mesta kreiraju scene, karaktere, songove…jednom rečju umetnost, a svojim talentom teraju suze radosnice na lica u publici.
Profesionalni studentski teatar pod imenom Pozorište Promena postoji još od 1978. godine, a trenutno ga, u obnovljenom izdanju, čine bivši i sadašnji studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu. Osnovni pokretač ovih mladih umetnika na stvaranje je želja da u našoj sredini postoji i drugačija, alternativnija, dinamičnija i raznovrsnija pozorišna scena. Od ostalih teatarskih kuća izdvajaju se izvođenjem novih ili retko igranih dramskih tekstova i izvođenjem pozorišta izvan zidina institucija. Za posetioce Gradića početkom septembra pripremaju komičnu scensku improvizaciju „Talente Grande y tu Madre“.
Krilat i beo (Beograd/Srbija)
Akustični pop rok sa uticajima panka, progresiva i izvornog folka, žanrovsko je opredeljenje mnogočlane postave stopostotnih uličnih svirača iz prestonice. Bogato iskustvo nastupanja na bulevarima, šetalištima i trgovima odavde do Jadrana, pretaču u pesme nadahnute životnim iskustvom, putovanjima, svakodnevicom i društvenom kritikom. Umetnost, zar ne?
Začetak benda rodio se tokom letnje sezone 2012. negde u Istri, gde je primarna ekipa Krilatih nastupala pod tamošnjim nazivom za pacove – Pantagani, budući da su se, kako kažu, poput pravih civilizacijskih glodara vucarali po ulicama i spavali na plažama. Ova hipi odiseja prerasla je u autorski projekat, pod umetničkom upravom frontmena Ilije Zipevskog. Nov, aktuelan naziv benda govori o nastojanju da se muzikom i umetnošću čovek uzdigne do nivoa anđela, što i jeste njihova osnovna misija. Inače, pored muzike, članovi benda bave se još i u pisanjem, glumom, jogom, dizajnom zvuka, kompjuterskom animacijom, izradom instrumenata, edukacijom, mozaikom, slikarstvom… Na Gradić festu će nastupiti u devetočlanom sastavu.
DF hor (Beograd/Srbija)
Kada dečiji hor izvodi dečiju pesmu, onda je to „samo“ hor, ali kada dečica pevaju pop hitove i pri tom plešu, onda je to – DF hor. Beogradski mališani okupljeni su u prvi plesni hor na ovim prostorima pod patronatom nove heroine ovdašnje scene Bojane Vunturišević.
Bivša pevačica sastava Svi na pod, trenutno okupirana solo karijerom, u međuvremenu je pokrenula plesnu školu „Dance Factory“, koja zajedno sa dečijim horom čini ovaj jedinstven projekat. DF hor, za razliku od ostalih, uz izvođenje pesama obavezno podrazumeva i posebno pripremljenu plesnu koreografiju, a snimljeno je već i nekoliko režiranih video spotova. Jednako neobičan je i repertoar, koji podrazumeva pesme savremenih regionalnih pop izvođača, kao što su Lolobriđida, Dječaci, Horkestar, Stray Dogg i drugi. Veoma uspešna bila je i saradnja hora sa beogradskim bendom Artan Lili, sa kojom su snimili pesmu „Nojzična deca“.
Test (test)
test
Dejan Jankov (Novi Sad/Srbija)
Komponenta reciklažnih materijala u umetnosti ima ulogu da pokaže kako nešto odbačeno može da stekne novi život i upotrebu kroz dobru ideju, opet podstičući na razmišljanje o trajnosti, čuvanju, zaštiti i odnosu prema spomenicima. U tom smislu, Scenatoria je za ovogodišnji Gradić fest pripremila projekat „Triglav“, spomeničku skulptura u nastajanju, delimično sačinjenu od recikliranog plastičnog otpada, čiji je autor vajar Dejan Jankov.
Osnovna ideja projekta je stvaranje spomeničke skulpture u javnom prostoru koja je u vezi sa performansom „Triglav“ grupe OHO, izvedenim 1968. godine u Ljubljani, a kasnije i u Novom Sadu uz pomoć grupe KOD. Za razliku od „žive“ skulpture koju su ovi umetnici izveli svojim telima, spomenička skulptura će se izrađivati od plastičnog otpada. Taj gest trebalo bi da evocira i angažuje sećanje na grupe OHO, KOD, Bosch+Bosch, $, Januar i februar i ostale umetnike okupljene oko novosadske Tribine mladih. Ova spomenička skulptura može se posmatrati i u kontekstu oštre kritike partijskog birokratizma, konformizma i nepomirljivih političkih stavova, kao i u vreme jugoslovenske birokratske krize koja je kulminirala pojavom rigidnih nacionalističkih tendencija devedesetih godina.
Dejan Jankov je rođen 1975, a osnovne i master studije završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član je Art klinike (sada Šok zadruga) od 2007, a bio je i saradnik na izradi scenografije u više pozorišnih predstava SKC Fabrika i Pozorišta mladih u Novom Sadu. Učesnik je više grupnih izložbi likovne umetnosti i dobitnik nagrade za crtež malog formata, izložbeni paviljon iz predmeta arhitektura i akt u prirodnoj veličini Akademije umetnosti, između ostalog.
Od prve predstave u tek oslobođenom gradu 1944, preko osnivanja Gradskog pozorišta i kasnije promene imena, pa sve do danas, „Dobrica Milutinović“ je jedino profesionalno pozorište u Sremu. Osim što pokriva standardni repertoar namenjen svim uzrastima, ovaj teatar neguje i edukativni rad sa amaterima na više nivoa.
Pored „Ožalošćene porodice“, „Ljubavi Džorža Vašingtona“, „Jedne sasvim obične bajke“ i „Pepeljuge“, trenutni hit ove kuće je predstava „Kraljević Marko i zlatna tambura“, koju će videti i posetioci Gradić festa u septembru. Zanimljiva igra trojice glumaca, Marka Vukićevića, Gorana Vučanovića i Nikole Stankovića, urađena je po obogaćenim motivima narodne poezije. Glavnog junaka, svima vrlo blizak epski lik, reditelj Stefan Tajbl postavlja u niz nama poznatih, a njemu vrlo neobičnih situacija, uz neobičnu kostimografiju i ostale scenske elemente, stvarajući tako sasvim novu bajku.
Voda nad vodama (Novi Sad/Srbija)
Mada se vodi zdravom pankerskom logikom – da je bitan stav, a ne muzičko iskustvo – ovaj lokalni andergraund produkt ne može da se svrsta pod pank etiketu. Njihovi koncerti su, doduše, vrlo intenzivni, ali i sa dominantnim molskim pasažima, svedenih ritmova i vokalnih harmonija, uz ogromnu količinu emitovane energije u duhu parole „rock n roll is not dead“.
Bend je nastao još 2006. godine, kao standardna rok postava, da bi do danas evoluirao u nešto čudniju ekipu sa dve bas gitare, koja stvara pod uticajem sastava New Order i Thin White Rope, te Nika Kejva i njegovih Bad Seeds. Kako sve to funkcioniše, najbolje će posvedočiti zapaljena publika na njihovim brojnim nastupima u NS andergraund klubovima, ali i u Beogradu, pa čak i na Gitarijadi u Zaječaru. Album prvenac „Pre Amerike“ objavljen je 2012, za onlajn izdavačku kuću „Brlog Records“ iz Hrvatske, a trenutno pripremaju nešto potpuno sveže i novo, na tragu istih ideja objedinjenih stavom da „Voda nad vodama pokušava da izgovori ono što čovek pomisli kada shvati da je kasno i da će mu se nebo uskoro sručiti na glavu“. Apokalipsa? Zašto da ne.
Foto: Stefan Savić/www.balkanrock.com
Jazzbuka (Sombor/Srbija)
Projekat somborskih džez muzičara podazumeva kombinaciju koncerata i predavanja o istorijatu žanra i džezu uopšte. U središtu ideje je svirka sastava The Hat Matters, uz obaveznog gostujućeg muzičara – solistu na nekom instrumentu, koji u pauzama koncerta preuzima ulogu predavača ili naratora.
Praktična i zabavna edukacija, namenjena prvenstveno mlađim ili manje upoznatim poklonicima džeza na ovim prostorima, na taj način uvodi znatiželjnike u magični svet muzičkog pravca koji je u velikoj meri obeležio globalnu kulturu 20. veka, a živi i dalje punim intenzitetom. Solista i glavni predavač na ovim performansima je po pravilu priznat u svojoj instrumentalnoj sferi, kako kod nas tako i u okruženju, a svako od predavanja je suštinski različito u pristupu, jer solisti govore o uticajima koji su oblikovali njihov stil sviranja. Ovom prilikom, The Hat Matters će se udružiti sa flautistkinjom Milenom Jančurić, sa kojom su već sarađivali na zadovoljstvo obe strane, uključujući i publiku.
UV (Novi Sad/Srbija)
Najveći rok talenti grada i svoje generacije čine bend u velikom usponu i prodoru ka vrhovima popularnosti, i za to imaju sve potrebne elemente. Mladost i znanje, pa čak i iskustvo, njihovi su aduti, uz pretpostavku da je narod još uvek željan dobre, žestoke i kompleksne rokenrol svirke, kao nekada.
Novosadski trio UV čine članovi nekadašnjeg megaperspektivnog sastava Uvertira (nastupili na Festivalu uličnih svirača 2014), koji se u međuvremenu, zbog kreativnih nesuglasica, podelio na pevača i ostale. Instrumentalna trojka je nastavila u istom ritmu, nešto drugačijeg stila, bliže tradicionalnom gitarskom zvuku, ali i dalje uz kompleksne aranžmane i višeglasno pevanje. U iščekivanju skorog prvog albuma, trenutno obilaze festivale u regionu i stiču sve brojniju fan bazu, koja je, za sada, u Novom Sadu zadovoljavajuće brojna. Ako postoji šansa da se kladite na sigurno, igrajte na UV – vreme je na njihovoj strani.